Pastir

395

Кад би се случашо догодило , да или римска или источна црква об1аве Србе свошма, то и 1една и друга могла би Геднаким правом рећи, да Ге она потчињена била и византиском патриГарху — кад Грци тако говоре, и римском првосвештенику — кад папа хоће њу себи да присвош. Спор међу њима могла би регаити само исторта тога времена, но она 1 е на жалост тако тамна и замршена, да се на њу ни1е могућно ослонити. Но да би то шга Гаснше и очевиднте преставили, ми ћемо навести и пример за то. Св. Владимир, кнез подгорски, признат Ге као светац и западном и источном црквом; прва хвали његову оданост католицизму и прославља га за то у сво1о1 цркви, — друга опет православљу. Коме ћемо сад да веруГемо и како да обГаснимо таГ по1ав у историш ? Ми мислимо, да похав тај зависи од самог положа1а српске цркве, у коме се она налазила у то време, — од њене одво1ености од осталих цркава како западних тако и источних. Другогаче ми би морали признати власт над српском црквом тада не само папи, но и цариградском патриГарху, што опет никако нше могућно допустити. Дакле српска црква и после погављења св. Ћирила и Методша 1ош се нше била сасвим утврдила у православљу. Она ге очекивала, да дође то време, кад ће се Гавити из саме средине њене личност по примеру просветитеља словенских, шна ће утврдити православље у Србиш. Љшност та био 1 е св. Сава, први архшепископ и просветитељ српски , кош ге самим промислом одређен био, да утврди православље у српском народу и осну1е прву народњу хшерархшу у Србиш. (Наставиће се.)

Добра н хрђава страна нашега свештенства. (Наставак.) 2.) Свештенство наше нше каста ни по своме васпитању. У неким странама римокатоличким, па и у само1 Русиш,