Pastir

388

његово1 беседи задирнуло 1е не само гледаоце , већ и оне, кош потпомагаху те убитачне представе, т. Г. и правителство и самога цара. И проповедник навуче на себе двогаку мржњу. Хедни виђаху у њему грозног судигу . а други бунтовника. Но Златоуст иде Гош даље: он напада и на сама лица. „Врло ретко могао Ге богаташ завештати своГе имање наследницима свошм: ХевдоксиГа, њени гевнуци и дворске жене умеле су свагда дохватити то у сво1е руке.“ Хевдоксиха и Златоуст не беХаху у пригатељству. Хош од првог познанства они се сукобише , а обоге имађаху тврд и неуступљив характер. Видели смо, да ге царица помагала Гепископу Севершану и да га 1е повратила у Цариград, кад га ге Златоуст истерао одатле. И ово беГаше први жешћи сукоб међу њима. Он не остави пртатне успомене ни Златоусту ни царици. Истина да 1е Златоуст говорио по кадкад похвалне речи царици, као на ирилику онда, кад ге царица ишла на спровод светих костту мученичких, али у тим похвалама свагда беше веште иронте — подсмевања, коХе 1е гедва могла да примети и сама царица. У ово1 беседи он Ге упоређивагае с оном грешницом геванђелском, кошг се за велику усрдност према Христу опростише гр^ћси мнози; а за овим одмах додаге: „премда те природа учинила женом, но ти се опет можеш упоредити с анђелима.“ У осталом не треба свагда ни држати, као да Ге Златоуст имао свагда у виду Хевдоксту, кад 1е нападао на раскоштво и богати накит женскиња. Дворске госпође нису у оцом изостагале од ње. Но народ тек што Ге чуо, да се Златоуст сукобио мало с царицом , у сваког Ге речи његовог видео ма какво наговешћивање царици. II Златоуст задовољаваше по кад-кад жеље народње. „Све ви жене, коГе носите златне наруквице и ђердане, — говораше он ириликом оног шума на велики петак — треба да желите ланце Павлове. Ваш накит не краси ваше грло и руке онако, као гвозд- ни ланци — душу његову. Кажите ми, на кога би више гледали,