Pastir

409

све до првог сплетског сабора, т. 1. до 925. год. После овог сплетског сабора, браћа по рођењу, по гезику и по свопн пређашњог судбнни у историш растану се и пођу различним путем како у политичком тако и у црквеном животу. С тим се свршило и унутрашње Гединство Хрвата и Срба. Земља хрватска од самих првих времена као да Ге осуђена била на унутрашњи раздор и неслогу. У сред словенског света посташе латинске вароши: можете сад представити, какве су међусобне распре морале бити међу Хрватима и Латинима; црквена хтерархша, црквена управа све Ге то било опште. Ако су Гепископа избирали, Гедни су вукли на Гедну а други на другу страну; Хрвати су намећали Латинима геиископа Хрвата, а Латини опет свог, тако да Ге нагпосле морало доћи до свађе, ко1у Ге у оваквим случашма свагда решавао папа. Нереди ови принуде Гепископа нонског , да се одели од митрополита сплетског. Поступак таг нонског Гепископа изазове митрополита силетског, те се потужи наии. Томислав, кнез хрватски, и Михаило — српски (захумски) , да би помирили Гепископа нонског с митрополитом сплетским, обраћагу се за решење к папи. По одобрењу 1ована X. сазван буде сабор у Сплету (925.) и нањему буде решено: 1.) оставити власт митрополита хрватског архтеиископу сплетском и 2.) не постављати ни у какав свештени сан оног, кош се усуди служити на словенском Гезику. Последице сабора, разуме се, несу се могле 1 авити одмах, чим су решења његова потписата легатима папским и утврђена напом. Богослужење и књижевност хрватска остаде и даље као и пре, само у другом облику — глаголици, коГу остали Словени несу употребљавали. С догматичке стране хрватска црква после првог сплетског сабора већ се почела држати римског закона, т. Г. обреда и учења западне цркве. Савршено потчињење хрваске цркве папи дого-