Pastir

410

годило се тек после, кад ге на хрватски престо ступио Звонимир, кога у садашње време Хрвати много хвале (1075.). Он сасвим преда хрватску цркву у руке папских легата и римског првосвештеника. Српска црква у то време била Ге тако слаба и незнатна, да митрополит сплетски ниге ни обраћао пажње своГе на њу, а камо ли да ге и помишљао о томе, да Ге присаГедини и покори себи. Незнатност та, баш у то време, кад ге на1живље пропаганда римска радила у Хрватског , била Ге велика срећа за српску цркву. Благодарећи њо1, она ге сачувала семе учења источне и ћириловске проповеди, коге ге после при ведиком Немањи и св. Сави донео свог обилан плод. После првог сплетског сабора и одцепљења Хрвата, шнави се у Србиш и богомилска Герес. Успех Гереси зависио Ге нагвише од тога , што ге међу Србима у то време Гош било многобожаца и што се ново-обраћени у хришћанску веру гош не бигаху утврдили у њоћ За време владе св. Владимира, кнеза подгорског , као што се у његовом животу, писаном на грчком гезику, говори, богомилска герес распрострла се била по Србиш тако силно, да он ниГе знао , шта ће да ради и како да истреби лажно учење геретичко. Бадава се он трудио око тога и гонио Герес — учитеље бугарске, они се све већма мложише и распростираше своГе учење. А у XII. веку, као гато се говори у животу св. Симеуна Немање, против те Гереси сазван Ге био сабор под председништвом 1епископа ТеФимиГа , на ком Ге решавано, како да се истребе бугарске варалице народа српског. Босна била ге права постогбина богомилских проиагандиста и учитеља. Они су се у њог непрестано борили за одржање своге вере и бранили се не само од нападања православне цркве босанске, већ и од католика, кош су на њих често читаве крсташке воше дизали, само да би их истерали из Босне. Борба та богомила с православљем и католицизмом породила ге