Pastir

523

„ПочекаГ, одговори мачка, а1демо до суседа: он ни1е човек благочастив; тамо ћеш се моћи добро почастити.“ Рекавши то она скочи кроз прозор и поведе госта к суседу,- веровно ге, да га ге тамо паранила и напошла па се врнЈма кући. Кад сване Га нараним мачку повише, но што сам Ге хранио обично, па се обратим к њог с оваквом беседом: „Мачкице мога љубазна! ти видиш да сам Га сирома, нађи ми где злата.“ Но 1ош га ни сам ни изговорио ове речи, а моге мачке нестаде и степа се негде на свагда.!“ (Наставиће се.)

А Д Р Е С А К01У ТЕ ОВО ДАНА ПОДНЕЛО СВЕШТЕНСТВО НЕГОТИНСКОГ ОКРУГА Г. МИТРОНОЛИТУ НАШЕМ МИХАНЛУ.*) ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНИ АРХИИАСТИРЕ Врли ОгачаствољЈБче ! Богољубиво свештенство ТвоГе, одкад поста срећно да за свог пастиреначелника има такву духом узвишену особу у личности ТвоГоГ, у коГоГ су сва — Гедином, светом саборном и апостолском црквом — прописана евоГства достоГног в ) Мноштво оваквих адреса поднело 1е наше свештенство са сви 1 у кра1ева Срби1е његовом високопреосвештенству г. Митрополиту иашем Михаилу — од дана, од кад црни баргаци покрише земљу нашу па до данас, кад Ге опет, благодарећи небу, грануло сунце Србиш и утврђен у земљи мир и поредак, опет под владом светле породице Обреновића. У тим адресама оно благодари с Једне стране свом Архипастиру, што се тако искрено трудио да се што боље може ода последњи дуг неумрлом кнезу Михаилу, одржи Обреновића лоза на престолу и поврати у земљи мир и поредак; а с друге стране изгављуге готовноет и оданост своГу ста1ати свагда за светлу иородипу Обреновића , и слушати и у нанред глас свога архипастира, као што га 1е и до сад слушало. Но из многих ових адреса ми узесмо само ову 1едну адресу свештенства неготинског, ко1а као по шибоље обухвата све остале, и предаГемо Ге Гавности радугући се тог свести и разборитости нашег свештенства и у овако критичкнм данима нашег државног живота.

Уредник.