Pastir

552

ховитим зми1ама; у место плодова — главе демона, огањ, кључа1ућа вода, муке, и т. д. Џинови деле се на седам одедења: 1-во за безбожнике, кош неверугу у Творца и кош држе свет за вечити; 2-го за дуалисте, т. г. оне, кош веругу у два божанствена начела, и за Арапе идолопоклонике кош су живели за време Мухамеда; 3-ће за индиГске брамине; 4-то за ХевреГе; 5-то за Хришћане; б-то за иерсиГске магове и 7-мо за лицемере. Начелник ове страховите области мука и страдања Хест — љути анђео Табек т. Г. мучитељ. При описивању раГа живосна ФантазиГа пророка арапског нема граница. Чудеса из „хиљаду и Гедне ноћи,“ постаГу тамна поред сгаше слике раГских наслада. У осталом, више блаженство, ио учењу Мухамеда, састош се у гледању Бога, баште пак, реке, плодови, и т. д. само су чуствене слике овога блаженства. Хедан мухамедански поета овако се изразио о раГу и његовим насладама: „Господи! шта ће мени твоге баште и сенке твога раГа? о! Га би одлетео с неба и омрзао би на њега, кад га небих тамо могао наслађавати се гледањем облика твоге неисказане красоте.“ Значи, да основом учења о рагу послужила Ге Мухамеду прекрасна истина Хришћанства, но он Ге њу наружио сувишним чусТВ6НИМ Формама. (Наставиће се.) \ /ч Добра н рђава страна нашега свештенства. у. (Наставак). Поред тога што у нашу богословигу долази већина ученика не по наклоности и жељи за слушање богословск^х наука, већ по нужди матерталног и другим споредиам околностима као што у првашњем брогу наспоменусмо и кош по овоме изучавагу богословигу тек онако, површно, 10Ш и сама богословиха свогим уређењем потпомаже ову р-