Pastir

553

ђаву страну богослова тако, да и они, кош су у ово заведење с вољом дошли , излазе из истог с доста ограниченим умним знањем. Хер већину школског времена ученици богословиге морагу да проведу не узанимању с науком, већ у светковини, поГању, идењу у цркву и т. подобна. Да би се у овом уверили, наГбоље Ге ако се за доказ обратимо к циФри. Да започнемо од Септембра као од почетка школске године. Обично се вели да се предавања у богословиш започињу од 1. Сеитембра,- но док се прочитагу закони школски, док се ученици разреде по нумерама и изврши призвање св. Духа, дотле прође и 4—5 дана. Од 1. Септембра до последњег Хуна има ко1е недеља, ко1е празника 70 дана. 0 Божићу распуста 5 дана, о Васкрсу 15. У време поклада преко године 2—3 дана. Иред Петровдан 5 дана. Главне ФериГе 60 дана. То ге свега 161 дан преко године. ОстаГе им дакле да се уче 204 дана у години. Но и то хош нихе све. Овде треба одузети и оно, што они издангубе свако Гутро и вече идући у цркву и сваки дан на пхенихе. На Гутрењу они стохе нахмање 3 / 4 сахата. Но док оду, док се врате и по повратку мало дану од умора, то прође и цео сахат. На пхениху они сваки дан мораху да буду по хедан сахат. На вечерњи нахмање по сахата. Ми ово говоримо за обичне дане, а у дане великога поста, као и у очи празника и недеље далеко се више стош и на хутрењи и на вечерњи а и да не спомињемо ирежлеосвећену кохе често трахе и по 1^2 сахат преко целих великих поста. Па кад се овах свакидашњи сахат кош се троши на ћутрењи, и онах други на пхениху, па и оно по сахата на вечерњи, дакле сваки дан 2У а сахата извади од оних 204 учебних дана у години, и подели са 12 сахата као средњом цифром Гедног дана, онда ћемо видети да Ге и у том изгубљено за научну радњу 41 дан преко године. Те тако излази да се ученици богословиГе занимаху с науком само 143 а не занимаху се 207 дана у години.