Pastir

722

вилама живота!.. Да се узимл.у и ступаГу у брак Хришћани са туђеверцима беше такође забрањено; а ово — код онако малог броГа Хршићана, међу незнабошцима и идодоноклоницима, беше такође гедно из повећих насиља на наклоност срца. Ако Гош узмемо у обзир ону строгост црквенских нравила. односно спољашњег богопочитања и обреда, по коГима сваки Хришћанин мораше долазити сваке недеље на причест, а ко не би из небрежљивости дошао две недеље Гедно за другим, таг се изгонио из друштва, па и оно, по коме сваки беше обвезан изаћи пред публику у цркви и гавно казивати своге грехове н преступљења ма каквог она рода била: онда се лако даге видети, да наравствена слобода Хришћанска остала Ге била само у ташости мисли и срца, куда не могаше да нродре строги надзор духовних пастира , или издашичко око шпиона и опадника. Не треба се ни чудити после овога, што наравственоет Хришћана 4. и 5. века беше изопачена и парализирана. Све што се ради из страха да не биГу, или из гедне само Формалности што се неком тако хоће да други раде а у души ма шта они мислили, — другпм речма: еве, што не расте органички из слободног. гестаственог развића наравствене снаге духа, то се не може укоренити у слободно-разумног природи човека и посгати насљедном имовином историчког живота народа. Хришћани четвртог и сљед)Ч)ћих векова не насљедише скоро ни Гедне врлине од сношх преткова. Отргнувши се из под страха гонења и црквених Гепитимша, они се бацигае иаруч^е природноме току друштвеног живота и поврвтише се изнова к оним старим незнабошкнм обичашма н наравима. Хришћанско друштво у време Константина великог до тога беше покварено, да не беше готово никакве могућности сачувати се од те опште заразе; па зато мало бољи Хришћани остављаху друштва и бежаху у пустиње, где беше шири простор за наравствено усавршавање своге. Монаше-