Pastir

723

ска друштва, на стид и срамоту покварених свошх сувременика, остварише у свом животу идеал хришћанске наравствености и предадоше потомству дух древнАго клдгочест1А праве братске љубави, самопрегорења и смирења. Но и у том изабраном, друштву погави се таг исти регресивни процес исцеђења слободно-наравствене снаге и силе, као и у целом Хришћанству за време прва три века. Први аскети хришћански живљаху у пустињи, или близу села и вароши, но засебно, независно. Они не имађаху никаквих устава већ сами налагаше на се правила, често мењаше начин живота, — час се затварагне у пећине и гробнице, час излазише у свет на проповед и на дела мидосрђа; братски се саветоваху Гедан с другим, откриваху друг другу греховне помисли и искушења; но никад не допуштаху над собом началства и никад не наметаху другоме своГа обећања и правила. Ово беше у правом смислу слободно, ни од кога независно развиће нлравствене енаге, и ми е удивлењем кидимо код аскета не обичну еталност и чврстоћу воље, на прилику код Симеона Столтика ; невероватну дубљину смирења, на прилику код Арсента великог; богоподобно снксхођење према грешницима на пр. код Макарта великог, кога у том одношагу називаху „земаљским Богом;“ безграничну љубав према огађенима и беднима као на пр. код Агаона или старца Серапиона, кош продаде самог себе У рОПСТВО, Само Да ОТКупИ ЗаробљеНИКе. (Наставиће се.)

Каква 10 разлика између нераспадљнвостн у прнроди н нераспадљнвости светнх шоштшу.

Но пре, него што станемо говорити о чудноГ нераспадљивости светих моштту, да кажемо у опште , на чему се оснива наша вера, односно тога чуда. Да разгледамо пре свега, основ догматачки.

(Прод\ жење.)