Pastir

776

Ге створио и њега и та блага. Но човек — наситивши се благама овим, заборави на оног , кош му даде та блага. Шта више, он се успротиви своме саздатељу, и хтеде да ступи у његова права, да заузме његово место. Овом надутошћу и охолошћу свогом , он заслужи каоггигу код Бога. И прво што осети од ове каштиге, то беше помрачење разума. Дошав до овога стања, он већ небеше кадар да познаГе непосредно Бога, као што га Ге пре познавао , па зато и започе да обожава све и свашта на овоме свету. И шта ти он ниге обожавао? Он обожаваше штатуге свошх царева, и клањаше им се као Богу. Он обожаваше своГе Гунаке, воГводе. И оваГ прах ( на коме беше наиисано ништивало људско , постагаше знаком славе и величта божига, не само на земљи но и под земљом! Љубав супружничка такође беше измнслила своге богове^ љубав нечиста — угледагући се на ове — измисли и своГе олтаре. Супруга и љубавница, супруг и љубавник безакони, имађаху такође своге храмове, жречеве, жртве. Сва васиона беше заражена овим грехом. Цареви и законн иђаху нм на руку, и милиуне трошише, да их само задовоље. — Сваки народ, свако нлеме, ревноносно жељаше да има свога Бога, и у недостатку човека, нриносаше кадило животињи. . Многоброшост богова беше равна многоброхности страсти. И богова беше толико , колико беше разних друштава, с разним жељама и тежњама. Накратко, све постаде за човека Богом, само 1 едан ирави Бог остаде, кога човек незнађаше, и коме се неклањаше. И Христос ређењем свошм поврати славу Богу, ко1у људи у свопн заблуди одузеше од њега, и дадоше твари. Доласком свогим на земљу, он оевести човека да види и позна, да Бог његов нше Бог грешних жеља и страсти његових, већ Бог правде и истине, са свошм свемогућом и преблагом вољом; да он неће жртве од крви животињске, већ од чистог и сакрушеног срца; да он нше у идолу и