Pastir

199

стање христове цркве: суровост и свотевољство са стране 1едних хришћана , и великодушно страдање и трплење других; епиекопи Гедан за другим, не гледаГући на њихову доброту и смиреност, били су прогоњавани са свошх архи1епископских столица, и потвараии у бунтовништву, а на место њихово постављани били други недостоши, кош се нолзоваху код владе на1већим поверењем, и сматраше их влада као добре и истините пастире христове цркве; сабор за сабором сазиваху да би се прекратиле распре о вери, а распре се не прекраћиваху; излази символ за символом као образац вере, и сваки од ових символа представљаше образац истиног исноведања вере> а међу тим борба за истину не престаГаше. Тако 1е сво време царовања КонстанциГа. *) Какве Ге утиске могла произвести на душу Тултанову ова жалосна истори1а сувремене цркве ? Он 1е видео препирања за истину али исти не — не; он 1 е видео борбу партаГа , али ниГе видео цркве; он ге видео књиге и символе, али шпе знао гди Ге истинита вера; он Ге видео страдаоце и мученике, или се ниге мого уверити да ли они одиста страдагу за истииу. Таким нанином за сво време свог детињства ТулиГан Те видео у цркви христовоГ прелшрке и неслоге, насиља и страдања. Дакле не треба се чудити, што Ге ТулиГан, до овог времена познати само са сликама благочастиГа, а не видивши суштине и силе овог благочастша изгубио Ге свако уважење према хришћанскоГ вери, свако благоговење према цркви и без сваке предрасуде остављао хришћанеку веру, коГа 1е се и онако мало укоренила у његовом срцу, и сматраше хришћанску веру тако, да она ни учему више не етои од ГудеГске или незнабожачке. Ми се чудимо богоодступништву Тулшановом и чудимо се за то, што ТулиГан, попевши се на престо великог и равноапостолног Константина, с њим заГедно узвишава

1) Он је царствовао 23. год.