Pastir

202

од срца порода. 3 ) Частољубље нагеданпут обвладало Ге ХулиГаном — баченим на произвол таке жалосне судбе. Но само се по себи разуме, да овакове наде могле су се развтати и подржавати искреним саучешћем к незнабожцима, у кошма Ге и сирота изгнаник за се нашао саучешћа; — у исто време, он Ге се мого надати, да ће Гедино незнабошци бити у стању да га одрже на престолу великог Константина, ако би га срећа послужила да он дође до те славе. Овде ХулиГан — у души — преже на 1едну страну: Остави хришћанство и приволе се к незнабошству. Незнабошци стараху се, да би Тултан у корист њихову иожртвовао своге хришћанско убеђење; но Хулиган, шне се дао дуго молити, и руковођен светлим надама на будућност, а заражен частољубљем — он, упркос сво!е савести, презре веру Христову и пређе на страну незнабожаца, а што се тиче осталог, то су незнабожци сами довршили. Они га у ведоше у своГе пештере и капишта 4 ), и наде његове подрањаваху и подржаваху врачањем и прорицањем оракула, и свнм тим, што Ге било испуњено празоверицом и таганственошћу; — с овим лажама, незнабошци и приволеше к себп онога (ХулиГана) у чигог се души сакриваше преступна таша, чшу душу трзаше и укораваше савест — оваГ „ нелицепршатни судша“. Сад 1 е Тулшан у подпуног мери био вероодступник, премда за ово вероодступничеетво — знали су само неки од софи ста и жречева незнабошких, а сам вероодступник морао се ге строго крити, и само 1 е Гош носио име хришћанина, и испуњавао нека дела хришћанска. Кад Ге дошло до знања КонстанциГу, да Тултан има посла с незнабошцима, Тултан се уплаши, и у овом страху реши се на ниско притворство, само да би избегао казни коГа га могаше постигнути: „Он обрте сво1у главу и притвори се, да проводи живот калу3 ) Тамо.

незнабожке капеле (цркве)