Pastir

203

ђерски; ташо занимао се незнабошким књигама, а гавно читао хришћанска писанша. и посредством таквог притворства, спасао се од царског гњева. Ј ) Но нагеданпут околности промену се, и промену се у корист ТулиГанову тако, да Ге он мого слободно продужавати своге боговфске таше намере у корист незнабожства. У то време имперта налазаше се у опасности, — с Гедне стране од бунтовника — Магнецига, а с друге — од Персиганаца, кош су се већ находили на границама империГе. Да би се повратио мир и поредак у импернш требало 1е КонстанциГу да има своих људи рођака. Овди се он сети о евопп браћи од стрица — Галу и ТулиГану, коги су се до овог времена налазили у заточењу: у 361. год. он произведе Гала за цезара, и препоручи му да воГуГе с Персшанцима, а сам пође против Магнецша. Гал нехте заборавити свог брата Тулшана, већ му испроси нотпуну слободу да се може занимати науком на слободи и где он хоће. *) ТулиГан Ге сакривао у души евопн богопротивне тежње и по свог прилици, он имађаше у души свогог ту Гедину мисао да добиГе име искусног соФисте. Он нутоваше по старох Грчкох, посхећаваше ФилосоФске школе, а тахно се договарао с незнабошцима о свом намерењу, и страшно се удубљавао у њихова врачан.а и иредсказивања, — старахући се да би добио одговор, како ће му изићи за руком предположени плановн. За тим, кад хе брат његов Гал 354. год. био погубљен од Конетанциха, за то, што га хе нодозревао у частољубивим заговорима, Тулихан опет дође у немилост и иодозрење код Констанциха, кохи га прати у Медиолан, да тамо под строгим надзором живи; но евнуци старали су се, да и Тулихана постигне братњева судба смрт. Но на овах мах, богоодстуиник беше избављен, благодарећи покровителству императорице Евсевше: Њеним ста1) Сокр. књ. 3. г. 1. стр. 2з5. *

1) Апншап. Маусе11 Нђг XVIII, р. 4.