Pastir

204

рањем, ТулиГан добиГе допуттење, да може ићи у Атину ради продужавања науке. *) Као што се види из сведочанства св. Григорша богослова, „биле су две главне намере по когима Ге Хулшан отишао у Атину: Гедна добра — да пропутуГе по Елади, и види тамошња училишта; а друга причина била ге таша, за коГу Ге мало ко шта више од приближених ТулиГану знао, а то Ге: да се посаветуГе с тамошњим жречевима о свом намерењу.“ У Атини за — богоодступника било 1е врло тежко, Гер Ге он морао у тагности хранити своге саучешће к незнабоштву и мрзост к хришћанству. Но напоследку, богоодступнишство у души његовог до тога 1е било сазрело и узело мах, да он нше више био у стању ташти ову злу своГу намеру. За онога, кош 1 е с пажњом пратио овог човека, вид његов — представљао 1е се опасним, страшним, и врло непртатним. У души ТулихановоГ ташла се страст частољубља, он против воље и унутарњег убеђења морао Ге исгховедати глупу незнабожачку веру, а спољно прикривати — прикривати се, и престављати се побожним хришћанином, а све ово нрестављало 1е њега као човека ни зашто не способног, узнемиреног, човека, кош душевно никада не имађаше мира ни покоха. ОваГ унутарњи немир , Тулшан стараше се да прикриГе спољним изражењем лица, и представљаше се свагда као бахаги веселим; но човек иоле свестаи, лако Ге мого познати какве богопротивне мисли гњездаху хе у души ТулиГановог . У време његовог пребивања у Атини , бављаху се с науком там два светила црковна: Василте велики и Григорше богослов, и учаху се захедно с Тултаном. Сама њихова савест казивагае им, да од Тулшана велико зло мора се дочекати, потоме, што Ге он страшно предан био к прорицању и незнабожачким веровањима. Тош за време свог бавлења у Атини , он хе ирорицао, и желио бити ла-

I) Созомен, стр. 311.