Pastir

263

целога света, нису тако нужни надприродни по1ави божиге силе; присуство св. Духа у срцу веругућег и сад се ноказу1е у свима делима, у свом животу његовом. Оно му улива горећу љубав према Богу и ближњем, улива му кротост, трплење, постоганство, неуморно делање у славу божиГу, Ми сви сваког дана модимо небеснога отца да нам подари св. Духа, кога Ге он обећао дати свима кош просе с вером; ио кад се молимо устима, да ли се молимо ми и срцем? ПризнаГемо ми да Ге Дух свети нашужниш и наГдрагоцениш дар? да се без њега ми пе можемо приближити Богу? Господ срце-зналац, кош све зна, види, како равнодушно и ладно просимо ми од њега таГ дар, а на против , како Гако желимо блага земаљска. Госиоде! угреГ и оживи срца наша љубављу твошм, и ули и испуни молитву нашу! Имамо приметити, да се у онима, кош су примили науку христову, вера запечаћала крштењем , коте 1е служило као знак ступања у друшство веру1ућих. Дар св. Духа пренодаван Ге крштенима одвоГеним евештенодегством. Отуда 1е у нас таша крштења а за њом одвогена тагна Мироломазања, кошм се предаГе новокрштеном благодат св. Духа. Апостоли су призивали благодат Духа на веруГуће молитвом и полагањем руку. Дела цркве решавана су у скупу веругућих; на степене цркве постављани су били полагањем руку од апостола, кош су добили право на то од Господа. Све Ге чињено молитвом, у духу мира, слоге и љубави. Преламање леба или вечера Господња свршавана ге с радошћу и благодарношћу. За тим од приноса веруГућих уређивана Ге обшта трпеза, коГа се називала агала или вечера љувави , од ко1е суГели сви без разлике. Ш. Гоњење у Јерусалиму. — Распрострањење цркве. — Овраћење Етиолског великаша. (Де1ан. Апоет. гл. VIII. Смрт СтеФанова шшт ниГе задовољила началнике Худегске; ни његова Гунаштво усред страдања ни предсмрт-