Pastir

291

тивна Богу и когу људи строго осуђугу. Употребљавати криву меру, протурати лажљив новац, место правог , издавати се за болног и да би не радећи живио од милостиње, прогласити се за банкрота само да дугове неплати, или исплатити за 20 гроша половину или четврт, подизати неправедну парницу за извесну корист, за мито узвишавати недостогне или куповати себи достоганства (чинове) — а зар све то ни1е крађа, кога 1е врло шкодљива за друштво? Ми смо дужни, по речима апостолским, вити Гедап лрема другоме влаги, милостиви, вратољувиви , дружељувиви, лраштаГући Гедан другоме , невраћаГуки зло, ни увреду за увреду с,) а количество (узимање интереса) неби требало ни да се чуге међу хришћанима: потоме што Ге свани интерешчта идолопоклоник па и неће имати (места ) дшела у царству Христа Бога т ) У животоиису преподобног Василта Новог (26 Марта) говори се да и затаивање нађене ствари без икаквог користољубља, сматра се за крађу, коГа Ге велики грех и кош не остаге без казни. Неки ГригориГе (бшограФ преподобног Василша) нађе у гостионнци, гди ге ноћио врло скупоцен поГас. Сутра дан запита домаћица слуге: да ли шпе кош од њих нашао какав погас? Григорше међу тим иредстави себи: да Ге онаГ, кош 1 е таг поГас изгубио богат, па зато науми да поГас прода и добивене за њега новце подели сиротињи за епасење онога душе, кош Ге та1 погас изгубио. По изгледу за таку малу доброту и безкорисну цељ , зашто неби човек и притагао оно што Ге нашо. ? Григорше тако и учини, но на њему се скоро испуне речи Спаситељеве: Ба нкже м^крите, козм^ритсж клма. ф) ГригориГе изгуби исти таки погас са повеликом сумом новаца, коху ге понео за путни трошак. И гле, кад Ге Григорше гадиковао за свошм губитком, гави му се преподобни ВасилиГе са разбшес) У е®ес 4, 32,. I. Петров. 3, 8 — т) У ф . 5, 3 - 6 ф) Мат. 9, 2,