Pastir

318

0 унт угарскнх Руснна. (с руског.) Желећи да напишемо штогод о угарским Русинима, ми бирамо за наш предмет 1едно делце, коге се тиче више њихова црквенска него ли грађанска бића. Нема сумње да Русини међу угарским народима и у грађанскоме одношаГу не заузимагу важно место у Историш; али како ни ге досад гош ни Гедан историк обелоданио тачно и научно живот угарских Русина с те стране (историГске), то нађосмо за прече заузети се око питања у ово доба, по доказима неколико писаца, коге Ге већ осветљено већом или мањом тачношћу. Тим више што имамо и саставе (дела) у рукама за оваГ мах, кош нам могу служити као средетва за достижење ове цељи. Бацивши општи поглед на руско Ј ) насељење у угарскођ не можемо да угушимо у себи чуства сажаљења, што узбуђуге у нашем ерцу бедан положа! Русина у садање време. ТаГ старо седелачки народ, кош се одавна настанио и одомаћио, проникнут духом поштења, има га доста на бро1у и прекаљен трпљењем нагтежих терета ( живи и сад без икаква значаГа, уважења и напредка у грађанскоме животу. За њ се нико незаузе у цељи да му унапреди народни живот и уреди опште благостање. Он као да Ге остављен на вољи судбини и да служи тако рећи туђим народима као слепо оруђе без свести. Он живи у 13. већих Жупашпа: марморашкођ угочкоГ, берешкоГ, унгскоГ, шарошког, спишког, земпљинскоГ, абагварскоГ, боршодскоц торњанскоц гермерскођ сабаљачкоГ и сатмарскођ а дели се на две ГепархиГе: мурачевску и пргашовску и по издању њихова

1) придев: руеинска — а — о, неупотребљуГе се у евих словенских народа. То и неваља, Гер се некаже од: србин — србински — Бугарин бугарински и т. д. — дакле и овде ваља: руски — а не русинскн. Писац,