Pastir

336

развиће II ширење знања у народу, нема лакшег и пречег пута од свештенства. Књиге, новине, и високе школе просвећавагу само варошки сталеж. Проста пак масса — сељак, нарочито код нас кош смо расштркани сахат места 1едан од другог, где пршатељ свогега пршатеља и суседа у нарочито 1 потреби и о великим празницима тек видети може; ту просвета тешко и са школом напредуге, а камоли средством новина и других просветних органа. Земљедгелац новине недржи, а ни читати шх неуме. Све дакле што зна, и чему би се научити могао то 1е од свога свештеника с коГим 1е у наГближем и напгешњем додиру, кош му ге све и сва, у коме он нагвећег поверења има рад тога што с њим и радосне и жалостне прилике под^еднако дели. Но рецимо да прост сељак и уме читати, и да му Ге шшт и воља к томе пробу^ена, постош гошт Гедна доста замашна препрека на путу а наиме: што се код нас пишу и превађаху такве књиге, коГе врло мало користе сувремено! потреби. Већином се издагу романи, стихови рожданици, обсене, премда се понека и користна књига гави, али и она због ових првих коге су све новине своим позивима поплавиле, тешко и с великом муком света угледа. У богатишм литературама можда би и поднети могло понешто шљама, али у нашоГ скудоГ и сиромашног књижевности треба према ступњу развитка нашег иарода свошм књижевним радом припомагаги сваковрсно развиће и нанредак. Оеобито ратар треба да има шта нолезно чути и читати, па и сваки други. Садање наше економно друшство састављено из стручних људи, да1е лепу наду, да ће и код нас Гедном у економном погледу корачити се даље, и да ћемо се Гедном од препотопног начина економног отрести. Таквог рода дела треба пуштати у народ како би се радиност и економта подигла на она1 ступањ на ком у свима напредним земљама стои; кад будемо богати без сумње ћемо се пре и просветити моћи.

Сљедуге додатак.