Pastir

368

и гединство вере. Са Павлом Ге пошао његов млади ученик Тит, кош Ге од Елина обраћен у веру. Путем приповедали су они свима веругућима обраћењу незнабожаца. У Херусалиму произаћу многе препирке о иитању односно незнабожаца. Фарисеи, примивши веру, потврђивали су, да су обраћени незнабожци дужни свакоГако нспуњавати цео обредни закон Могсеов. Тиме се као сазнавала превага Худега над остаиим народима; по њиховом мишлењу могли су се епасти вером у Исуса Христа тек они, кош нашре приме 1уде1ски закон. Апостоли и Пресвитери сакупе се сад да разсуде о овом делу. На сабору иреседавао Ге Хаков епископ Херусалимскш. После дугих расуђења, Петар уставши, напомене да кад 1е Бог њему првом заповедио да проповеда незнабожцима, он ни1е поставио никакву разлику међу Худеима и њима, почем Ге и незнабошцима даровао Духа светог, и очистио вером срца њихова; а нашосле рекне: да се ми сви подгеднако спасавамо само благодаћу Господа Иеуса Христа. Павле и Варнава напоменуше о чудесима, коГа Ге Бог чинио преко њих код незнабожаца. Хаков, и ако ге сам строго испуњавао сав закон, био Ге тога мишлења, да не треба обтерећавати обрађене незнабожце Худешким обредима, кош су за њи били незначаши; — но од њих треба захтевати, да испуњаваГу закон Господов, и да чуваГу веру, да живе у чистоти и праведно, и да не чине другима оно, што себи не желе. Напоследку сви на то пристану; и у том духу написано Ге било од цркве Херусалимске писмо веругућим незнабожцима, кош су живили у Сирш, Анттхиш и Киликш. Они су у овом писму називали веруГуће Газичнике браћом; саобштаваГући им сво1е решење, они су говорили: угодно 1е вило светом Духу и нама. И 1 едно и друго достошо ге пажње. Признавало се, да међу Худеима и незнабошцима, кош су примили веру, нема разлике; да вера у Гедног Спаситеља, когом веруГући постаГу БожиГа чеда, веже њих