Pastir

367

ра1у о веругтћима, да их настављагу и да свршавагу богослужење. Затим свршивши пост, и препоручивши молитвом Господу новобрађена чеда његова, ишли су у друге вароши. Они ниеу штедили труда, но следугући примеру и наставлењу божанственог учитеља свог ходили су по варошима и селима, проповедаГући слово живота, чинећи добро људима, помажући болне и страдагуће. Они се еасвим одаду на своге свето дело, — нису већ живили за се но за божшу славу и корист ближњи. Апостоли, походивши вароши Пергу и АталиГу, врате се у Антшохту Сириску, одкуда су и послати били. Сакупише цркву, они обрадуГу срца сво1 браћи приповедањем како Ге Господ благословио трудове њихове. Путовање њихово тра1ало Ге око године дана. VII. Лпостолски савор у Јерусалиму. 50-а година. (ДГеГан. Апост. гл. ХУ.) Павле и Варнава живљаху дуго у Антшхиш. Они су се искрено радовали, што 1е Господ показао пут спасења и незнабошцима; но ови даГу повода, те произађе спор међу веруГућима. Нека браћа, кога су дошла из ХудеГе, доказивали су, да се незнабошци не могу спасти, ако нашре не приме све обреде Могсеовог закона. Павле и Варнава били су противни том мишлењу, знагући, да су обреди закона Мошеовог, почем су они само пример и пригуготовлење к новом закону Христовом, сад изгубили свог значац обреднш закон, отуђивагући Худеге од осталих народа, имаоге намеру да их сачува од идолопоклонствч; но сад, кад Ге Господ призвао и незнабошце да се спасу, то отуђивање нше имало даље места. Црква АнтГохиска решила Ге да пошље у Херусалим Павла и Варнаву ради саветовања по том питању са осталим апостолима и браћом, како би се у цркви сачувао мир