Pastir

366

сво 1 посвети на службу Богу: проповедела Ге ревностно Еванђеље, не страшећи се никаквих претња ни гонења, била 1е по други пут осуђена на смрт у Автшхш, и наново се спасе силом божшм. Она Ге умрла у дубоког старости близу Селевки1е, обративши к Христу проповедањем и примером светог живота многе незнабошце. Света црква назива њу првомучеником (од жена) н равном апостолима, и слави 24. Септембра. Павле у Зистри, у име Христово, исцели човека од рођења сакатог. То Ге чудо тако поразило незнабошце, да су стали усклицавати; „боговн су сишли к нама у лицу човечигем,“ —и називагући апостоле именима евошх незнабожачких богова, хтедоше да принесу жертву у част њихову. — Апостоли их с муком одврате од тога, доказавши им> да су они људи њима подобни и да су и дошли ради тога, да их одврате од поштовања лажних богова и да им покажу правог бога, кош 1 е створио небо и земљу, кош шаље с неба кишу и плодоносна времена, даГе рану људима, и испуњава срца њихова весељем. Апоетоли заостану неко време у Листри, учећи народ. Но из Антшхше и ИкониГе дођу 1удеи, кош су мрзили на њи, па их стану ружити, говорећи, да они проповедаГу лажну науку; и сами тах народ, кош 1е недавно обожавао апостоле, угледавши се на Худехе, почне се сад бацати камењем на Апостоле. Павла скоро мртва одвуку иза вароши; но Господ му поврати здравље и он другог дана пође с Варнавом у Дериху. Тамо апостоли добиху приличан брох ученика. Не страшећи се злобе свошх неприхатеља, они се отуда опет врате у Тистру, Икониху и Антхохиху ГХисидиску, да наставе и утврде у вери новообраћене. Они их убеђиваху да остану постохани, и да не клону духом , ако ее подвргну бедама и гонењима: хер су верухући дужни да многим страдањима задобиху царство божихе. Апостоли су у свакох цркви рукополагали пресвитере, кошма Ге била дужност да се ста-