Pastir

401

*

стране на нас лукаво пунтиу. Непртатељ рода човечн1ег од искони видећи, да не може сатрти народа србског с туђом силом, почео 1 е од неког времена сегати семе мржње и раздора по народу нашем, почео 1е одваГати синове од отаца, отуђивати децу од матере сво1е Цркве, ко1а их ге духом светим породила и млеком благочестша задоила; и цепати на дво1е оно, што би требало Гедно да остане н што се само као Гедно одржати може. И баш сад, кад нам 1е слога нужнта но икада, кад би се само сложним радом и загедничким напором међу туђим и страним и у сваком погледу Гачим и вешгим народима као народ србски одржати могли: онда баш хоће посеЈано врагом семе да уроди плодом: онда се поче показивати, да свезе оне, ко1е су нас држале досле у народно! и црквеноГ загедници, стадоше код гедних попуштати; онда се обелодани, да се сви чланови србског народа и србске цркве православне у питањима, о кошма виси живот србског народа, као народа правовлавног, међу собом неслажу; да свима нису преданша отаца света, да сви немисле и неосећагу о светињама Гедно и онако, као што су наши стари мислили и осећали, а мислећи тако и осећагући спасавали се и сачували се до данашњег дана. Неда се више скрнвати ни таити; у народу србском погавила се нека тежња, ко1а, ако гог свесни и побожни народ србски за времена на пут не стане, у развитку свом даље може разкинути и растроити устро! народне цркве, а тим изтерати из тела народног душу, т. Г. самоубиство учинити. Опасна та и убитачиа по цркву и народ тежња захватила Ге већ корена у Гедном делу народа нашег, и Ге ли могло бити, да се она непокаже и на самом црквено-народном Сабору. кош сам по нагвишо! дозволи на дан 1. Хунига о. г. овамо сазвао а сљедећег дана отворио. Из беседе говорене том приликом, видити се може с каквим сам одушевљењем изашао народним посланнком на сусрет, и како сам готов био пристати на све, што иде у корист цркве и народа мога.