Pastir

404

кок>Г они етеше, добра, да ли су средства, кошма се они у постизавању те своГе цели послужуГу, увек поштена, и да ли ће цео њиов рад по цркву и народ спасоносан бити. Та сам судио о вођама они посланика кош су речени протест подписали, толико рећи, а што се мене тиче, то ће народу Гош у живо1 памети бити, да сам 1 а, изабран и потврђен за ПатриГарха, приГе уведења у патртаршеску столицу пред сабраним у храму божтем народом присегу положио присегу и верност цару, краљу и господару моме, да сам се заклео, да ћу хранити и чувати преданиГа и уставе православне цркве моге, да сам се заветовао, да ћу се свима силама моима за добро и благо цркве и народа мога трудити, и сав живот мо1 служби цркве и народа посветити. Како сам Га до данас заклетву и завет сво! изпунио, нек о томе други суде, а Га ћу овде с неколико речи означити становиште оно, на коме 1а стоим, и то не ради правдања свога против онога, што ми се од оних, кош су речени протест уложили, у грех уписуге, но ради обавести и умирења истим протестом може бнти узколебаног народа србског. За чим 1е србски народ од искони чезнуо, за чим Ге православна црква у овим земљама увек уздисала, то ге тек сада добила и получила, добила 1е аутономигу или боље рећи враћено 1ог Ге право, да на земљишту свом по свошм законима живети, да се под свошм властима без сваког утицага владе и владини органа управљати може. Црква наша православна има свог устав и своГе устрогство, кога ни1е створио народ србски и коге сав србски народ, а камо ли овостранн део нерода србског не може и не сме мењати, ако ге рад, да с осталом браћом свогом по крви и православног вери у загедници остаге. По уставу и устрогству том цркве православне зна се, шта ге чше право и дужност, зна се, како уди и чланови гедног тела, ком Ге глава сам Христос Спаситељ, Гедан према другом стоге. По том црквеном уставу и по повластицама србском народу од земље