Pastir

71

р а до ћу га овђе споменути нашега Хована Раића. ОваГ ваљани Србин наш толнко Ге знао (Гош у оно његово вриГеме!) уважити оваг моменат дгечиње нарави, да Ге он од тога начинио изходну тачку за свог катихисис. Од туда и долази, да у томе „синодалном« Катихизису нагвише дГеца пигаГу свога учнтеља! Наравскн, да то изгледа у тог књиги сасвим катихетички недосљедно, и, методички неправилно. Али да 1е Раић Катихета био, он би заиста дао нама своге оправдање, коге би нас измирило са том његовом књигом. — Оволико само узгред, а ми ћемо овђе у течаГу ове разираве показати, како се може све поред мана синодалнога катихизиса ицак више урадити за нашу дгецу; него лн крити нашу слабост за Раићеве мане!. . .. Но да пређемо на нашу ствар. 1а еам овђе показао, како ее велика шупљина међу кућом и школом попунити може к мора! Ми Србљи заиста не морамо просгачити н. ир. око њемачке књиге, па да нас она научи истом, како врлине из куће полиГећу у бигели свиГет. То 1е пусто сгевацање Србину довикивати: „Аиз с1еп Наизегп Нхе Ти§еш1 1п сИе \уе'Пе \Уе11; ћтаиз.* Тако 1е кокетовање еасвим смигешно! С рпска 1е кућа нуна еваке доброте, то сведоче ерпске народне песме, приповедке, пословице, загонетке и — већ остали српски обичат. Ту су наши доводи и докази коГе ми незазорно можемо употребити са наГбољим успГехом, да нас дГеца наша сваки пут разумгети могу. Ха сам то сретно искусио! Тако сам 1а ради примГера ове иапред четири задаће развшао. Ако се показаним начином пазљиво узради са д1е* цом, онда ге добитак велики: дГеца су ее сасвим приљубила школи и своме катихети; она еу постала право слободна и повгерљива ; њиово ге љубопитство подхрањено и добило жељну Форму. А на обсегу в!еронаука на толико су спремљена, да се на томе темељу даље сретно зидати може.