Pastir

386

укопати, дотле они 1 еду на жару печене џигерице и пиГу ракту колико коме душа хоће, говорећи притом уза сваки напитак: „Бог да му душу прости!“ Кад мртваца сахране и дођу кући домаћиново! поседаГу за готову трапезу; пту и геду докле коги може и хоће и пошто се напослетку мало и прошале (Гер ракта и вино не ће у глави да ћути) разиђу се. — То ге прва даћа. — Одмах прве суботе, домаћин онако исто а шш и боље спреми вечеру и позове све оне коги су и при сахрањивању били и ту се опет Геде и пи1е до бож1ега лења. — То 1 е друга даћа. —- Трећа се да1е на 40 дана, четврта на нола године, а пета кад се наврши година умрломе. И тако наш народ хедном умрлом човеку или чељадету за годину дана пет пута дахе подуипе , или као што се у опште свуда говори: пет пута му стаља. Нека у нахмању руку свако стаљање кошта по 100 гроша, то се дакле за љубав изветшале предрасуде *) мора за сваког мртваца потрошити по 500 гроша а да нерачунамо што се у свако 1 години по 4 пута о задушницама за умрле троши. И код толиког трошења о даћама и задушницама опет многи без икаквог околишења говоре свештенику: „Немам попо одкуда да илатим онело, видиш хедва сам набавио и ово што за даћу треба.“ (Код овакових 1е даћа главно а опело споредна ствар). Па сад нека свештеник говори против овог хрђавог обичаха, на мах ће му се рећи: „Е, та он то говори само да му се има одкуда за опело платити.“ Од колике Ге материхалне штете овах обичах то сваки

*) У опште се верухе: ако се коме више за душу дахе т. Г. ако се о даћи умрлога впше иохеде и попиГе, да ће тада умрлом бити боље на оном свету и да ће се зато радовати; но ово су чувствени погледи на раГ, кош су к нама прешли од Турака.