Pastir

477

и смести га у манастару Студеници. (1). За тим предузме пут у Цариград и Нике^у, с том намером, да осуштастви план свога оца, план кош Ге и њему самом одвећ мио био. Император и патриГар примили су Саву с особитим уважењем. (2) Он представи патршару и императору, у каком се жалостном стању налази српска црква; за тим напомене о богомилско! 1ереси, о његовом старању да искорени ту [ерес; после тога о опасноетима, ко1е грозе српскоГ цркви од римских оапа, и наГзад искаже, да би за православиГе и српску цркву прека потреба била кад би она добила за архигепископа природног (правог) Србина. Император и патриГар одобре предлог Савин, али с тив! условом, да сам Сава прими архшепископски чин. На први мах, Сава нехтеде се примити тог трудног звања; али љубав наспрам отачбине примора га, те се сагласи на предлог императоров и патригарови 1221. године, он буде носвевен за епископа патриГаром Ђерманом, а за тим добше титулу први архшепискол срлски. (3). После посвештења св. Саве за епископа, био Ге дат торжанствени ручак у двору императорском, на коме Ге участвовало вшого епископа и великаша, кош су се од душе радовали овом посвештењу, а по наГвише се чуђаху скромности и мудром понашању Савином. Ова ге прилика св. Сави била „добро дошла,“ он намисли изказата свогу давнашњу жељу, —• међутим, тврдо уздатући се, да му император неће одбити молбу. Он ге овда доказивао императору и патршару, да би његово — Савино — отачаство далеко напреднше било, кад му неби праћена били епископи из Цариграда, а ктш боље, кад се неби морала пошиљати лица из Србше у Цариград поради посвећавања за епископа. У исто време говорио Ге и о незгодама долазити у Никету, гер су (1) Тамо св. гласн. д. срп. сл. стр. 162. (2) Жит. свети слав. сгр. 283. — Истор. словен. народа РаГића ч. II. стр. 342. — Гласп. д. с. сл. ч. III. стр. 183. (3) Истор. слов. нар. Рашћа ч. II. сгр. 344. живот Гужн. свет етр. 286.