Pastir

478

у то време Латини господариди у Цариграду, и да би одвећ добро и корисно било по српску цркву, народ и свештннство, кад би оно имало право — само себи избирати архихенископа. Ево како летописац предахе речи св. Саве коге хе он том приликом изговорио: „Почем си по божхо! наредби, ти (императоре) почео да чиниш нам љубав, ти 1е и доврши твохом милошћу, а она се састохн у томе, да би св. отац васионски патрихар устмено и гшсмено разрешио, да у будуће наши архихепископи немораху долазити ради рукополагања у Цариград, већ да се рукополажу собором свохих епикопа. (1). Тешко хе било императору сагдасити се на овакву молбу, као што говори о томе летописац: „царско се лице промени, кад хе чуо ову неочекивану молбу; — она се недопаде ни патрихару, нити коме од епископа и великаша; хер су они сви желели, да хе српска црква потчињена васионеком ирестолу, исбогатим му поклонима прибегавала.“ (2). Даље прича летописац: „но император, одвише почитухући Саву, нихе га мого увредити и одрећи му то, што хе он од њега тражио; и не гледахући што патрихару ни нах.мање нихе по вољи била иросба Савина, опет учини по жељи овом рођаку Сави. (3). И тако дакле, жеља св. Саве би испуњена. Осем наведених узрока кохи су руководили императора да испуни жељу св. Саве, по речима летоаисца, било хе и других. Императору нше било могуће одбити молбу Савину, понахвише за то, што су га услши, у кохима се тада налажаше грчка империха и н;рква принуђавали да испуни ту молбу. У то време, како империха, тако и грчка црква налажаху се у жалосном ноложаху. Дружба и лепи одношахи са Србихом, били су за грчку нреко нужни. Патрихар бохаше се увредити српског архихепископа, хер бн то иовело раз(1) Жат. св. словен. стр. 287. (2) Жит. св. руски стр. 287. (3) Стеван Првовенч. краљ, био 1е зег амнератору; за њнгн хе била сестра н.егова.