Pastir

541

стране ове цркве, кои као неку стражу представљаху. Хедно беше постник Хован прахор (а другоме сам записао имено се шшвас истаро, па немогу да прочитам сада, опрости, доста 1е, да хе светац, па ма како му било име). Овах Хован хе Гош прозван и Лабудником (лебедник) од траве тако зване, кохом се хе за време већ свог телесног живота ранио и сав народ ранио истом травом, у време глади. Мало далхе овог светца, коме хе име истрто, лежи камена ћелиха или пећина преподобног Антониха, коха хе као и Теодосиова. У овох пећини живео хе преподобни Антонихе. Ова хе ћелиха врло мала, сниска тако, да се човек средњег раста неможе исправити добро у њох. Постеља хе у ње, на кохох 1е преподобни Антонте лежао, сва од беличастог камена. Подглавник такође хе од истог камена и више никакве постеље овах светац нихе имао до ове, а та хе и у преподобТеодосиха. Више каменог надгробиха (ово хе првог доносиоца благослов са св. горе киевским горама,) стои Анђелу подобно смирено изображење овог св. и вел. мужа. Друго кандило осветљаваше хош два изображења св. Теодосиха преподобног и св. Антониха преподобног , кои се оба гледно и братски мољаху пресветох и пречистох богородици, за заштиту гора кихевских, пећина, Лавре Кахевске и целе Руске земље. Оваква иста изображења висе и над бившом гробницом и ћелиом или пећином каменом у доњим пећинама преподобног Теодосиха. Пхенихе црковно кроз землху до наших ушиху долазеће, све се већма и већма чухаше Његова тиха, дрктећа, тужна и чудновата мелодиха долазећа до наших ушиху пробуђаваше у мени неко тихо душевно наслађење и коса ми рашћаше са неком милином и усладом. Ми већ одосмо даље и ухеданпут показа се прекрасна црква, коха се као и прва блисташе сва у злату и драгом камењу, ком кохе не обично светљаше у овох земнох тамноћи и мраку густом, разгањаном, слабом, бледом, жутозеленкастом сребрњастом светлошћу кандила и свеће. Црква