Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

Што нам свима рече, казуј, " Владару земље без мане"!“

Говори Нал,

„По речи вашој, господо, Дамајанти уђох у двор, Големи су му бедеми, Стражари га стари страже. Кад у дворе ја улажах, Нитко мене не угледа, Нитко други до краљевна С помоћу вашом дакако, Другарице видех њене,

_И оне мене видеше,

И видев ме чудише се

Све, богова о господо !

И док причах њој о вама, Краснолику њу спопаде Жеља за мном, избра мене, О најбољи мед бозима!

Па ми рече млада мома; „„Нек богови скупа с тобом, Тигровит јуначе, дођу,

Где ћу мужа ја бирати; Пред њима, Нишађанине, Ја ћу тебе изабрати;

Тако не ће, силноруки, Зла никаква бити теби."“ Ево тако, о богови,

Ја све рекох, како беше; Уосталом воља ваша, Главари триесторице,"

ПЕТО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво,

Иза месец дана дође Згодно време у час добар,

100

105

110

115

120