Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"
ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ
18
Што нам свима рече, казуј, " Владару земље без мане"!“
Говори Нал,
„По речи вашој, господо, Дамајанти уђох у двор, Големи су му бедеми, Стражари га стари страже. Кад у дворе ја улажах, Нитко мене не угледа, Нитко други до краљевна С помоћу вашом дакако, Другарице видех њене,
_И оне мене видеше,
И видев ме чудише се
Све, богова о господо !
И док причах њој о вама, Краснолику њу спопаде Жеља за мном, избра мене, О најбољи мед бозима!
Па ми рече млада мома; „„Нек богови скупа с тобом, Тигровит јуначе, дођу,
Где ћу мужа ја бирати; Пред њима, Нишађанине, Ја ћу тебе изабрати;
Тако не ће, силноруки, Зла никаква бити теби."“ Ево тако, о богови,
Ја све рекох, како беше; Уосталом воља ваша, Главари триесторице,"
ПЕТО ПЕВАЊЕ.
Говори Врхадасво,
Иза месец дана дође Згодно време у час добар,
95
100
105
110
115
120