Pesma o kralju Nalu : ulomak iz staroindiskoga "Mahabharata"

Т. МАРЕТИЋ

ДВАНАЕСТО ПЕВАЊЕ.

Говори Врхадасво.

Дамајанта локвањока“

Смрт задавши ловцу зађе

У пустошву, страшну шуму, Где зрикавци многи цврче, Где су лави и пантери

И јелени и биволи | Медведи и сваке птице

ПИ варвари и хајдуци.

| Виде брда, у којима“

' Стотине су сваких руда,

| Виде грме објечане“

и богазе дивна лика, Локве, баре и језера, Свакојаке звери, птице, Страхотне многе Писаче

И Ураче и Ракшасе

И мочваре и рибњаке, Брдске врхе са свих страна. 30 Кћи видарпског владаоца

Виде онде многе реке

И слапове дивна лика.

(Она многе онде виде

И биволе и вепрове, 35 Шумске змије и медведе,

Видарпкиња пуна сјаја

Пуна дике и блаженства

И одличног постојанства

Сама ходи, Нала тражи. 40 Ки краљева, кћи Бхимова

Не боји се ви од чега.

Видарпкиња мучећ муку

Због несреће свога мужа

У стравичној оној шуми 45 Цвили тужна наслоњена

На хридину, а све тело

Јад за мужем њојзи мори.

сл

| 00

сл