Pesme Branka Radičevića sa pismima njegovim i jednim spisom u prozi

хУШ УВОД = (>

ништа на српском језику не учи". Како пише Јован Суботић, који је ту гимназију свршио годину дана пре но што ће је Бранко почети, „науке су се преПо у карловачкој гимназији на немачком језику“

а „српски језик није се учио никако" · По званичним извештајима саме гимназије, до 1848 ибној је наставни. језик и у овој гимназији латински и немачки" као и у другим аустриским тога доба, и српски језик по– чео се уошште предавати тек после Буне. Школа. је имала шест разреда: четира нижа, тзв, „граматичке класе", и два виша, имисиптано слас5е5, Права старинска класична гимназија, у њој се учио латински од првог до последњег разреда (грчки, мањеј;

"круна свега биле су реторика и поестика, са римским и грчким старинама, у последња два разреда. „Дух на карловачкој гимназији — казује даље Суботић — био је у ово време сасвим калуђерски", чешљати косу, носити се лепо није било допуштено. Као да су ђаци по пропису носили „капу шајкачу ; и Бранко ју је носио, и „дугачак капут", сећа се Бор-

_Ђе Поповић, На улици, ђаци су бежали од профе сора; „само да се са тим ужасним приликама не састанеш", каже Суботић опет, Ни Бранко не говори.

_ боље о њима: „пола мачке а пола сте људи", „ој мачкови, скотине несите", каже он, неелегантно не само нељубазно, својим учитељима у Пушу.

Међутим, по другим извештајима, | ОРО ОВЕ Бранкови нису били баш „мачкови“ и „скотине“

' Како Бранко: представља своју школу у Пушу, она. би изгледала као школа Г. Сквирса у Дикенсову Никол Никлеби. По оном, међутим, што ми иначе о њима знамо, међу Бранковим професорима билоје и људи од науке и књижевности, и људи благих по срцу и нарави, и које су ђаци волели и пошто-=вали, Они су, наравно, имали и своје мане, били излишно строги каткад, или ћудљиво зле воље; понеки су опет служили на подсмех ђацима; нису ни наставу водили увек са најбољим резултатима, али то све, више мање, бива и у свима школама. ове врсте, онда више него данас. Они су, у оста--