Pesme i drame / Milutin Bojić

Х В. ЋОРОВИЋ

сложеније ситуације, иако местимично с нешто баналности и претеривања. (Оно, што је код Бојића упало у очи још на почетку, у Краљевој јесени, показало се овде још и више: он је имао осећања за драмску атмосферу извесне ситуације, знао је да јој да тон и да, у моментима, створи жељени утисак. У Урошевој женидби последња сцена и начин, на који је доведено до ње, дају о том несумњив доказ. „Комедија“ је ту нагло изменила свој карактер. Снажан контраст између Душана и Уроша, дат с добрим нагласком, доноси у ствари једну велику трагичну слутњу и уноси у једну дотле мањевише лаку и фриволну дворску сплетку дубљи садржај. Та последња сцена, добро нађена, осетно ЈЕ дигла значај комада и дала му и драмску и историску поенту од вредности.

Бојић је показао и много добре воље, да за своје историске ствари да и што вернији историски оквир. Он је, види се очито, правио у том правцу и извесне студије; много веће него његови претходници у историској драми код нас. То је дошло можда мало и захтевом времена. После великог напретка у познавању нашег Средњег Века данас би било готово смешно оперисати са историским позориштем наше романтике. Ко би се данас усудио, да Јаквинту ради у историском стилу Драгутина Илића или Немању у стилу Цветићевом> Половина књижевног неуспеха Нушићева Находа долази добрим делом од тог, што је, поред све модернисане инсценације, историска позадина неверна. и немогућа. Код Бојића има извесног напретка на боље, али и доста наивности и намештања, која сметају, ма колико се иначе помирили с чињеницом, да он објашњава душе а не даје слике нашег Средњег Века. Оставимо на страну историски неверан. однос између Милутина и Данила у Краљевој јесени, пошто је песник тако хтео да их прикаже и послужио се својом песничком слободом; него погледајте како Милутин уопште изгледа. Сем. љубоморе, која му је главни мотив акције, шта: