Pesme i drame / Milutin Bojić

ПЕСМЕ 35.

САЛОМА

Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца мојега... И нема здрава места на мени. Псалам 38.

Поцрнела је кожа моја и кости моје посах-

нуше од жеге. Књига о Јову ХХХ. 30.

Окадила сам постељу своју смирном, алојем и циметом. Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се

веселимо миловањем. Приче Соломунове МИ. 17, 18.

Сиве очи тону у мрк бакар лица, А коса некада свилена и плава Мирише к'о лишће свелих љубичица.

Крвава и бела Јованова глава Јавља јој се обноћ, звона кад заћуте, Сред збрканих снова кад занеми јава,

Месечево млеко кад посребри путе И кад сладак мирис проспе смоква зрела. Тад јој дрхте руке увеле и жуте,

Које многа усна квасила је врела У дане трептања крви и мишића, И набрана уста још једном би хтела,

Да окусе младост разблудних младића, Да им срчу очи, док се чаше лију И удара задах ложнице и пића;

Хтела би да руке још једном се вију И стежу мермерне голе мушке гњати, Да у мушком недру очи јој се скрију,

Да пехаром крви сваки целов плати,

Истрошену снагу да у неврат проспе,

Да у вечно ништа пољупцем се врати. бе