Pesme i drame / Milutin Bojić

ПЕСМЕ 51

Ограшја ћуте. Тајац пољем гази. Велбужд! Чујеш ли, то се мртви буде Челичном речи да славе и суде“... А Поколење Сунца с гора слази.

5. ФАНФАРЕ

Ужежите нам луча светлост пуну, Фанфаре златне славу нека груну, И дајте царску палу круну!

Ископајте је из гробова, да се

Заблиста сјајем уз јеку фанфара, Патријарх седи нек обнови часе, Кад небо славе вратнице отвара.

И, с пуно сунца, | Нек спровод крене преко царска моста, Ево ти, Граде, старога бегунца,

Ево ти славе — жељенога госта.

Дочекујте нас, челични јунаци, Дочекујте нас, невесте скрхане, Старице, пред нас венце ружа баци, Да каде ране деце изабране.

Бацајте пред нас венце сунцокрета, Кличите пород што за славом плови, Кличите бајке, понос младих чета! Господе, нове нараштаје зови,

Победу кличи, поји благослови!

6. ГРОБОВИ

Корачи дуги низ мртваца, ТИ месец свеже хумке мије И дуге сенке месец баца

И вечне наде тајац крије.