Peštansko-Budimska skoroteča

наро/)а , пун1> псовке, што е олтарЂ обезсвећенЂ. Чуите М8 •, за име Бонпе ! — Овде на олтару Аполлоиовомђ молимђ се н, чуите ме ! Гледаите ! " — подере кошулт свок) гледаите ! изт> ов &1 е рана за васЂ крвг> текла, завасЂ и Д^ЦГ вашу !— ТрипутЂ самБ д сдаву храбрости крвлго мошмђ задо(Јмо, онда ми е читава воиска наша на полго борбе усклицавала. — Баците мало погледЂ у прошавша времена, н самљ бмо онаи, кои саМБ гордогЂ кралн беопомпуса са крвавммђ ранама натрагЂ одбт ; онда ми е АристодеМЂ кћерљ свого обручш. — Она е мон ! не принадлежи више Ефтидима! — 0ди , Хариклео !" она падне поредЂ н4га на кол^на. — „ €си л' Т51 моа ? — говори! " Са слабммЂ гласомЂ рекне она: „„ твон самв!— твон заручница!"" Полид. Ха! оваи за жертву в^нацЂ одђ л1пе твое косе!" Баци га у гасећш се пламенЂ! „ко има право на нго ? — сђ тимђ ћу се н равнати ! некЂ до:ђе само таи !" стане махати мачемЂ. Аристод. (^ипи тамо) Она е моа! Полидоре ! шшђ сами отзцђ » ! ■— она е моа ! жертва за иростБ Богова.— Одите, свештеиици, узмиге овудћвоику!П о л и д. Узмите!— одите ! •— крвлго ћу жертву бондисгги.— Дћвоику?— Ха! тако чуиге ! -— Она е жена мон ! — носи у к рилу сзо.ме дћте мое ! —- Мати е ! мон , моа ми .1а супруга! „То ли е? Хариклео!" пмтатпе го АристодемЂ ладнокрвпо и едито ,— „трудиа си ?— женп?" Она дигие руке , очи, клечећи јошђ , кђ небу, и рекне: „„естн! тако ми Уога ! есамв, есамс, женанћгова} есамг> мати."" А ри сто д. Мати! — Мати! — Тако прими отеческш мои благословЂ !" — Забоде Јои мачЂ у срце. Она падне на руке Полидора. Ужаспо, мрачно, смртоносно ћутапћ погрузи Иолидора. Она се стресе, и умре. „Тако умри! тако раздвои сг, тм земЛбо ! тм небо! сђ нбомђ , " повиче ПолидорЂ, страпЈнммЂ погледомЂ па нго гледашћи. „ИмашЂ жертву твого, Аполло ! имашЂ го!" — онђ стане махати мачемЂ прама неба. — „0 Хариклео ! не хитаи!" — Свештеници падоше у наручја нћгова.' Са дивјимђ , укоченммЂ погледомЂ викне: „ НатрагЂ ! — н ћу да принесеМЂ жертву!"— Они дркћући одступе.— „0 Хариклео! о Аристодеме! — о ви Богови!" Падне на мртво нћно тћло. — „ ПогледЂ нћнЂ зове ме ! — долазиМЂ ! — жено! невина жертво, долазимЂ! — забоде себи мачћ свои у прса, — падне на тЉло нћно, а нвшве душе одлете заедно на небо. С в и л о д ћ л с т в о у ф р а н ц у з к о и Снажни кораци, кое свилодћлство у французкои чини, све се већма осиладго. Дудовђ1 младика на еданпутћ се по 20.000 — 30.000 ко.мада разсађуе, и по извћстш , кое е Г. Брине де ЛагранжЂ Попечителго ПолБОдћлства, предао 71 одћленћ сади дудове, а 1835 године едва е 30 одћленн на томђ радиЛо. Ненаводећи множину примћтба, опоминнни и толико брошира, одђ 10 година изилази наиманћ 20 дћла, коа су само с нтлодћлсгву посвећена. Радиностб се са сваке стране диже, и сада е више боатисе забуне у поннтш, кого толико различита дћла и сисгеме проузрочити могу, неголи оекудости у поучавашо. Два псршдична дћла: Аппа1е5 сЈе 1а 80с^е1е 8ег с»со1е и Ргора^чЈеиг <1е Г1шЈичЈг1е Је 11 801е (т. е. Лћтописи дружтва сзилодћлсгва и РазпространителБ радиности свиле ) сваке се године Еећ.ма разпростиру, у нби ставлиад наизнаменит '1и зналци свилодћлства свон мнћшн и искуства. Иавластито првми журналЂ можесе као хранидиште СВ1Ч) омб ! дћла сматрати, со коима су се мужеви како у французкои, тако и изванБ ић у свилодћлстау и садза о дудова , а и предиву свиле забавлали. (Ес1ш с1а МопЈе 8ауаи1)