Peštansko-Budimska skoroteča

с е далгћ , и више е нуждно садт> окретности и вештине, да се што сђ еднммт. теКЂ човеКОМТј уради и на краи изи^е, него у ,онО време сђ целммЂ народомЂ. РазумЂ и оштроум!е. На ове две осовине лежи сва крЈзпоств човека , кои е за велика д±ла. Кои текЂ едну одђ овм има, таи само уполакЂ срећанЂ бмва. Треба имати и едну и другу, да се што велико учини. Али неокретни и невешти лгоди , обмчно , у избору свога опредтђленн, свои прјнтелн , места и пребмвалишта свога несрећни бмваго. Не буди проливеногЂ езмка. Оно, што среКно за рукомЂ изиђе, у толико е већегЂ удивленл достоино, у колие випте таино ра^ено, и изненада као ново показано. СигранЉ са отворенммЂ картама иити доноси користи ни задоволБства. КадЂ се човекЂ безразсудно не изда, то се велики духови унепрестанои виимателности обдржавак), а особито, кадЂ се каквогЂ важногЂ дћла тиче, на кое обште чекан!; изгледа. Подозрева се и слути неко таинство, и ово таинство подиже удивленћ. Ако ли се што мора о ствари рећи, то текЂ нешто, и то невразумително казати треба, и у обхожденго сђ лгодма нетреба свагда простосрдечно говорити. Ћутаић е светинл благоразум1Н, НикадЂ се недивимо каквомЂ плану, кадЂ га пре времена знамо. ЧрезЂ то се подвргавамо у толико стражши критики, и двоииомђ смо песрећкпт, ако наМЂ се предпрјатје осуети. Треба дакле у овомђ Богу подражавати, 1сои одђ св1М лтодш свое путове сакривеие дрл;и. ШТАТИСТИЧП 0. УченБТ и вреднми сачинителг, наибол!; географје одђ Угарске , АдексЈе фии/ћшЂ, недавно издао е Штатистику Јгарске (Ма§уагог«га» з1а1181Јкаја) , изђ кое сл^дугоће изводимо: У Угарскои и кђ н^ои припадагоћимг, земллма на 4.894чстверокут-

нм мили живе до 12,990.558 становника : дакле на едну четверокутну милго долази 2.285 душа. У Угарскои пребмваго 18 различитм народа. Племића има у Угарскои 544.372: сваК1И дакле 20-тми становникЂ е племенитЂ. Угарска производи обмчно : 90 милшиа пожунски мерова жита, а 800.000 варива} с±надо 41 милшнђ мажш- вииа иа 30 милјона акова. Копан'Јз злата и сребра на годину доноси 2,074.346 фр. сребра^ бакара 1,378.080 фр. ср.} литогђ и нелитогЂ гвожђа 2,450.472 фр. ср. У Угарскои се налази 75 папирн&х воденица, 300 пивара, 25 фабрика, у коима се одђ репе шећерђ прави, 36 свилара и 54 стакленм маидана. Одђ два зла горе. (кг нћмачкогт.) бдапЂ хтанте дану рћ'њ, да Ке дКвоику узети, погазити. Остави дакле м4>сто , у коемЂ е ова обмтавала. На путу, пре него што е кђ своши кући присп^о, сустигну га дЈзвоикина браКа, и едаиЂ га запмта : „ Нисте иишта у м ^сту, кое сте садЂ оставили, заборавшш? " ОнЂ се мало позаммсли ■ ухватисе за браду, и погледи горе иа собнми штукаторЂ :> за тимђ се тргие, и викне : „ Право ! садЂ ми паде на умЂ ! К самг> заборавјо сђ господичномђ вашоМЂ сестромЂ в'Кичитисе. " Вратисе, и оставл'ћну заручи Овои приповЈздчици можесе друга едиа противставити. Тако е исто и овде хт1;о едаиЂ младићЂ пореКи обеКагЉ, и умаћи. СтрицЂ оставл±не почне га гАнтп, и сустигне га на путу. „ Вм нећете далЉ путовати" рекне му; „ вм морате ваашо едно д!зло окоичати. Разумћте л' ме ? " „ НЈзшто мало. " „ К Ку васЂ чекати сутра или на удвоишту, или кодђ олтара сђ моЈомђ смиовицомђ . Избираите!" „Л саМБ свагда оригиааланЂ човекЂ бмо." „ бсте л' се разммслили и склонили ? " „ Одђ два зла свагда самв избирао— не као други, маић — него веће. " „Дакле ћемо меиданЂ дћлити ? " „ Не— него ћу вашу смновицу узети!"