Peštansko-Budimska skoroteča

ш

и н*но наставленЈе свуда важећимЂ учинити постарали се, онда би художество наше чочека за цело блаженммЂ учинити морало. Мм смо кораке у настевлен1го и у меводу учинили, сбогЂ кои се радовати можемо. 0но пакљ темелн наставителногЂ руженћ шшт> е неискоренћно, кое не давно прошавшегв времена буре одвратити немогоше, него му шшђ одђ части и поводђ дадоше ј ербо е наставлен1б само единми дух1> , срце пакт> ни наиманћ Ј произрјзнје изимало Н1е. Ово полунаставленЈе чрезг упражненЈе у благоговМнству ммслили су некш поправити. Но у томг> су се нко варали. Гди наставлешго препоменута темелвна ммсао не предходи, и гди та иста мла^анммЂ духовма постонну нравну и релипозну снагу не подае, ту су она упражнешн само едно руменило, кое, д0к1. гоностб изг> школе изи^е, ласкоро исчезне. Некш се на силу опомипаА и дуге беседе осланаго} но тмма се врло л:ало што исправи, ербо оне нити понатш снаги, нити потребама младежи одговарато. Оне захтеваш и снажша впечатлћша, кон, изђ самогЂ бмтјн наставителногЂ произходећи, неразлучено овогђ се држе. НаиболБШ нравоучителћ за младежв е онаи, кои се ни наиманћ не велича, да ће онђ таквћЈИ бћЈТИ. Што н ипакЂ у име ншости захтевамЂ естћ, да при свакомЂ наставлешк) темелћна ммсао предвладагоћа буде^, кодђ единственм као и кодђ целм, колико само свакш особенми предметЂ дозволити може." ПРИРОДА И ИСКУСНОСТБ; ВЕШТЕСТВО И ВОЗДЂЛАНЂ. Свака лепота потребуе подпомоћи, свако савршеиство близуе опасности, у суровостб пасти , ако га искусност!« неизобрази и ве оделн. Искусностћ поправлаоно, што не валн, а оно, што е добро, довршуе. Видисе да природа наивмшш степенЂ згодности и изредности натрагЂ задржава, за принутити насБ, да до овогђ самомЂ искусносћу дотерамо. Наилепше су природне наклоности

безЂ искусности сурове, и ма нтттЂ толике способности човека бмле, безЂ воздћлана тек' полакЂ цћне иман). ВезЂ искусности ечовеКЂ у свакомЂ послу невештЂ и тупЂ. ПОСТУПАИ у Д0Г0В0РН ТВОИ КАДГОДЂ ИСКРЕННО И ПРАВО, А КАДГОДЂ ОПЕТЂ подмукло. Човеческш е животђ по већои части борба проти†лмдске злобе. У таквмМЂ случаима послужуесе благоразумнми мулљ начиномђ притворности} онђ свон) намћру таи и тражи непрјнтела свога обманути и завести. Онђ неда примћтити, шта онђ своиствено оће да ради, онђ предЂ очима света предложи себи какву ц±.лб , но текЂ за засенути очи опм, кои на нћга мотре и пазе. Онђ пусти кого речћ , и докле они о овои главу лупаго, онђ ради сасвимЂ нешто друго, о чему ни санали нису. Тко овакимЂ кривуданћмЂ Лести нје радЂ преваренЂ бмти, таи мора разсужденћмЂ и доммшленћмЂ противђ овогђ радити. Буде ли онђ свагда одђ оногђ , о чему га тко оће да увери, противно веровао, то ће неизоставно таину одкрмти. Онђ ће првћзи ударацЂ одржати, да друпи и трећш одб^е и одрази. Но положимо, да се тко ићговои искусности досети, то онђ мора притворностБ свого да удвои, и непрштела свогђ са самомЂ истиномђ да превари. Онђ касалисЂ свои измене, бацм на страну сваку обману, и обрати досадашнго свок) претворностБ у вћроатну искренносТБ. Али прозорлБИВЂ мужЂ и овомђ наскоро у трагЂ уђе, предосторожанЂ е, за прелестномЂ зракомЂ и светлосћу изна^е мраКЂ, прона1)е планЂ , кои е у толико сакривеннш бмо, у колико се више откривенши чишо. Тако се бори танкостБ Путона са искреносћу Аполлона. П Е Р Р И Н А. (изг Бечкоп Зрителл (Зи[сђаиег) за год. 1841.) одђ Ђ. П. ВећЂ е лишће са грднм кестена опало, вели путникЂ еданЂ у ВретанБИ. Одагоћи из-