Peštansko-Budimska skoroteča

328

стонше са оборенимЂ очима и спушћенбјмђ рЈкама. О нђ обв1в лгобичну пантлвикЈ окоо ките цвећа; кликне:„Ето ти дакле свега!" и бацм цвеке тако пакосгно к г је . великол^помђ крчагу на пешчари, да се оваи сгровали и разб1б. Злорадо побегне онђ одатле. Мати МанонЂ виђала в иза прозора вребагоћи, и слушала све. Но чим в се крчагт. разби, мал' да неоглуви и неослегш. Она се тако устраши, да 6 едва штого/|'јб рећи могла. А кад'Б хтеде сбтломђ крозт. узкШ прозорт, да се наполћ провуче, те да б-ћгашћегЂ злочинца псуе, извали она изђ слабогЂ каменн са†прозорЂ кои се са страшномЂ букомЂ стропота, и разби. Толика несрећа обнесвестила бвх сваку другу Госного. Манонка пакк до1)е брзо кђ себи. Срећа вели да самв п нЉговоикрБншц &1сведокЂ.ОнЂ мора предЂ Судно ! КрчагЂ и прозорЂ треба да ми н ^гово злаго претегне. То ће ти датн богатБШ миразЂ Мар^ето ! Но кадЂ Мар1ета цреповедонесе одђ разбЈинногЂ крчага кадЂ виђе Манонка, да 6 раи изгубл ^иЂ добрми АдамЂ безЂ главе, да одђ Еве само ноге читаве осташе, да зипн пеоскверн-ј^ко горжествуе, а гигарЂ да е непокваренЂ, нгн^та пакЂ до репа нестало као да га е тигарЂ прождерао, — онда просгге хмати МанонЂ лелекагоћи противћ Ко .пна СБ1лне клетве, и реане :,,Ето вишђ да 6 хитацЂ башЂ изђ ђаволске р} ке дошао." СуДЂ. II она узме крчагЂ сђ едномЂ, а Мар1ету сђ другомЂ рукомЂ, и отиде окоо деветогк сата кђ Господину 1\риволгобу, гди е судити обБ1чествовао. С ђ гласнол1Ћ викомђ донесе она садЂ нЉну тужбу напрво, показавши разбхвннБШ

крчагЂ и изгуб .гћнБШ раи. Марјета плакаше горко. Суд1н, вид-ћвши да е крч >гЂ разб1енЂ, а невћста красна да плаче, дође у такоправедну нроств, даму е савн носђ помодр!о 6 бш, као Мар1етина гласовита одђ шешира пантлћика. ОнЂда крсзЂ свое Пандуре зликовца такикЂсеби довести. К ол 1 нђ дође д) боко ожалосћенЂ. Мати МанонЂ понови садЂ нћну тужбу са великомЂ говорлБИвостпо предЂ пандурима и писарима. Али К олшђ н1б слушао нимало. О нђ сгупи кћ Марјети и пришанне 1ои: )( Опросги ми лгобезна Мар1ето,као што и н тебБ1 прашћамЂ. М самЂ ти крчагЂ само нехотице разбт али тђт, тб 1 си ми разбила мое срдце!" „Какво е то шаптанћ тамо?" крвткну са судеискимЂ ВБ1сочествомЂ Господинђ КриволгобЂ. „Чуиге тужбу противђ ВасЂ, те браните се." „Д се небранимЂ нимало. Н еамв разб^о крчагЂ, али проти†мое волБ" рекне К ол1нђ. ,,Тако МБ1СлимЂ скоро и сама !" рекне вцагоћи Мар1ета: „II самв крБ1ва толико, колико е и онђ крб1вђ ; врбо самв га л увредила и до нрости довела. По томђ се 6 непазлБиво са пантлБИкомђ и цвећемЂ на мене бацго. О нђ н1в 1фБ1ВЂ." „Гледаи дерЂ тбт нћ \" викаше маги МанонЂ: „ЗарЂ д-ћвоика хоће гоштб нј;гова бранителБица да буде .ГссподинЂСудг н, говорте! О нђ е крчагЂ разб1о, товели не таи ; а н разбила самк зоогђ нћга прозорЂ — хоће л' таитм може видити." „Будући да таити неможете, Господин-Б К олшђ" рекне Суд^з, „зато ће те платити за крчагЂ трБ1ста Франка , крбо толико 6 вреданЂ; кродгћ мога пакЂ за . . ." „Не," крБ1кну К олјнђ , „толико башЂ нш вреданЂ. II самв га на вашару У Ванси за Мар^ету застоФранка купхо.''