Peštansko-Budimska skoroteča

329

,,Вв1 га купили, Г осподинтј Безобразниче ? викне С јдјн , и лице му се ) сподоби са.сввшЂ Мархетинои одт, шешира пантићики. Но више нити смеде, нити хтеде говорити; ербо се е неиоволБНБ1 изтражикана у ствари боао. Ко.нн-б се пак г б збогг ткора разари, и рекне: ,,Оваи крчагт. послао са\љ а окоо г.Јтона на дан% вашара крозт. ВашегЂ властитигт. сијгј Мар1еги. Та 1аковх е ето кодђ врати. Онђ е сведок-Б. 1акове, говори: нисамБ ли ти а кјтј ^ о дао, да ш предашт. Госпош Манонки ?" Господинт. Криволгобт, хтеде стварБ претрпати. Али сјлјднбт 1аковт> рекне : Сетите се само Господинђ Сјд ; н. В б 1 зш Јзесте Колинову кјтно , и однесосте оно што е у нбои 6 бјло Госпо1и Манонки. А кут!б ето тамо јоштт . негде међу арт!нма." СадЂ морадоше Пандури сулудногЂ 1акова нано.гЈ. избацБ1Ти, а и Колша одтераше докђ га друг1и путт. не зовну. „Добро, добро, Господинђ Суд1н!" но ово ће ВамЂ последна у Ла Нопулу игра 6 б1тп . ЗнамЂ н кромгћ овогђ и ви. ше, да сте се В б 1 сђ моимђ имаиБмЂ кодђ Мар1ете улагаги хгели. Будете и' ме тражили, то ћете добро учинити, да оддшите у Грассе кђ Господину земаиБскомђ поглавару. Сђ тбјмђ отиде Колшђ. Господинђ КривоигобЂ баше врло сиЈћенЂ. н незнаде у буни, шга е чинш. Госиол Манонна тресаше главомЂ. СгварБ 10и се одвећ 'б тавна и сумнителна јчини. Тко ће ми садЂ разб1еннБШ крчагЂ платити? питаше она. „Мени, рекне Мар ^ета са жаркимЂ иицемЂ, м е н и е готово са†пиаћенЂ.' 4 Чудновате наредбе. Коишђ одаши 1оштђ таи данЂ у Грассе кђ Господину земаиБскомЂ погиавару, и дође сутра рано натрагЂ. Но

Господи нђ КривоигобЂ кђ томе се само си еаше и осиободи Госпого Манонку одђ сваке сумнБИВости , кунећи се, ако 10и Коншч, за крчагЂ трк ^ста Франка неплати да ћс ност. одсећи. За |тБ1МЂ оде сђ Гос и010мђ МанонкомЂ кђ отцј 1ерон1му поради в ^нчана, и препоручи му оштро Марјети ОЗОБ1ИБНО нћнЈ дјжностб предсгавити, да се она као покорна кћи мате ринои, воиби и вЈшчанго не противи. То рече старвш, побожнБ1и Господинђ , премдаодв свегЂ само иоловинј раз Јмеваше, шта с ј м ј ј јпш викали. Мар^ета пакЂ узме разб1еннБ1И крчагЂ кђ себБ! ј спаваћЈ со 6 ј, и имаше га садЂ текЂ весма радо, а нбоизи сеЈчини, као да се в раи ј н г ћну грЈДБ преселш, одђ како е онђ на крчагу изпроШуПЛННЂ бБ10. КадЂ свану понеделвакЂ, рекне Манонка кђ н+.нои кћери, „06јцм се иепо, и носи оваи вћнчићЂ миртовЂ кђ отцу 1ерошму : онђ га иште за едну нев^ћсту." Мар^ета обуче се неделкскш, узме безазленно мирто†в ^ћнацЂ, и однесе га кђ отцу 1ерон1му. УзгредЂ сусретне го Колшб, кои го пр1атно и плашливо поздрави; а кадЂона каза, куда венацЂ носи, рекне Колшђ* и н идемЂ истом-б тамо, ербо морамЂ Нароху вмћсто црковногЂ десетка новце донети. 1/1 докђ су оба ишли, узме го онђ ћутагоћу за рјкј; обое дрхташе,као да е едно проти†дрјгогђ велике крнвице на души имаио. „бси и' ми простииа?"шапташе боа злбивоКоишђ: „Ахђ, Мар1ето , шга самв ти а \чин1о, даси тако према мене немилостива ?•' Но она немогаше ништа рећи, него: Буди само миранЂ, Коише, дооб ! ћешЂ тб 1 оиетЂ пантпБИку. А п ћу твои крчагЂ задржати. бии де, онђ е ипакЂОДЂ тебе? Мар1ето, можешЂ ии сумнати? Ви'шђ што годђ имамЂ, то бб1 ти н све дао.