Peštansko-Budimska skoroteča

201

овакове погрјешке, а оно пређашње остаје све онако, као што еам онда рекао. Будгћи да ее Г. Светић највише срди на мене за то, што еам (као што он мисли и говори) дирао у његову личност; за то ћу, да би читатељи лакше судиги могли, имали он у томе право, или ме само биједи, овдје наново да поставим ева моја г ру б и ј анс тва, која сам му онда казао, Ево ихредом; 1)кад ои казујући оно, што су други већ казали, свога посла управо неразумије, а шта би у њему знао казати, да прије њега нико ништа о томе није писао? 2) Да би он много бол>е и паметније учинио, да је гледао, говорни језик сам боље. да научи (макар само како бива, а просто му а а ш т о онако бива) и у писању каква год правила (ако не за друге, а оно барем за себеј да постави, него што ее другима намеће за учител.а у ономе, што сам не знз. 3) Да тражи себи славу у туђем послу, као прије нечувену новину и своје измишл>ење казујући оно, што су дрм и већ прије казаии. 4) Да се није знао, пишући ;; ображав а њ е С р б с к и р е ч I и", иомоћи мојијем послом, као што би се помогао човјек, који ствар онуразумије; него је и оно, нјто сам ја право казао, испреметао и замрсио, и толико погрјешака учинио, да му је све дјело од њих шарег но, као говор човјека, који бунца, па рекне иокоју ријеч паметно, па ондашто лудо и наопако , на опет тако. 5) Кад би ее старијем рукописима могло доказати, да је кон, као што он каже у језикословнијем ситницама, најприје било кђн или кнћ , онда би кон била ријеч нот ва по сјеверноме нарјечију, а по јјжноме ваАало би да је кан; ако ли се то прзвијем' свједочанствима не може доказа ги, него он само мисли да је гако, ва.ћа му одбити на дару, као и о-

стало све, што другима казује, а нисам не зна. 6) Да на сујету његову може бити нико не би могао начинити приличније сатире од оне, кој\ т је он са својјом М узом себи начинио; и да човјек, кад оне његове и Музине рнјечи прочита добро мислећи, .мора казати, да је Муза краткоумнија и безобразнија од свога љубимца. 7) Да он иде у ред они^ јех списатеља, којине знаду имена еклањати ни глагола спрезати. 8) Да би он у ученоме евијету био прави Фушер и шарлатан , кад не би ништа друго боље знао од Српскога језика и од етимоло^ гије, Да онај одговор мој, с оваковијем мислима и ријечииа, није био врло учтив, то ја признајем; али когод управопознаје Г. Светића и разумије његово намјерење и тежење, и његове мисли и говоре, како о себи и о својијем пословима, тако и о мени и о мојијем, он мора признати, да је Г. Светић онаки одговор заслужио и да се од мене друкчијему није могао надати. Но поред свега тога ја сам се старао, као што сам и у самоме почетку одгорора казао, да у личност његову не дирнем, него само да говорим о његову послу и о његовијем погрјешкама; и сад мислим, да у томе нијесам погријешио. По мислима онијех људи, који су писаии шгогод-о правилима у. овоме послу, у личност списатељеву дира се онда, кад се у рецензији говорм за списател,а оно, што се из књиге његове не може дознати ни доказати. Тако, н, п. рећи списатељу да не зна или не разумије,да лаже, да је безобразан или с у ј е т а н, да т р а ж и с л а в у у т у ђ е м п о с л у, даје Фушер или шарлатан итд. то су све само грубијанства, али се с тијем у дичност његсву не дира, ако се то из његове књиге видјети и доказати може и доказу*