Peštansko-Budimska skoroteča

2 №

говој во.ћн, а само у себи да је све другојачије. За највише онога његова говора чигате.ћи еу и салш могли познати, да се говори само из освете и из зависти и паности; а.ш да би се о свему иакше могло дознати управо како је ; ва.Ба ија, као оптуженик, да кажем, шта је у чему од онога истина, шта ли је лаж. II тако: на 1) Кад би Лука Миловановић ону моју прву Писменицу био скрпио, он би је под својијем именол! и издао; а кад бих ја његов посао за живота његова под својијем именом издао, како би он по смрти својој смјео оставити мени у рукопису свој ;> 0пит о сличноречности," да га по смрти његовој на свијет издам? Ако ћемо узети, да је онај што скрпио, којега човјек у чему запита и с њиме се посавјетује, онда би се сто пута прије могло рећи, да сам ја Г. Светићу скрпио оду ; ,и м е н у М и л о ш'' и Л. Мушицкоме од у В у к у С т е ф а н о в ић^" (XII, стране 29-34), него да је Лука мени скрпио ону Писменицу. Што је у оној Писменици најзнатније и готово једино (т. ј. примјери од склањања имена и од спрезања глагола); оно сам ја написао још у почетку оне године у Бечу, прије него сам се онога проАећа с Луком у Будиму састао, и шго сам у њега управо узео, казао сам у предговору; а од поменутијех ода без мене не би ни једне ни било на свијету никако. Оду ,,нмену Милош" ја сам 1821. године враћајући се из Србије наручио Г. Светићу у Пешти, и све главне мисли, из којијех је она састављена, казао сам му да каже. А ода она Мушицкога постала је овако: у манастиру Шишатовцу један пут (1816. г.) за ручком Мушицкијеви као на наше хајдуке говорећи, не само да хајдукују по Тургкој, него и да нрелазе преко Саве у Сријем, да срамоте народ свој итд,; ја сам пак хајдуке бра-

нио доказујући, да је најнише криво Турско правитељство, што ми хајдука толико имамо: да многи отиде у хајдуке за нево .љу ; да у нас у хајдуке иду понајвише најзнатнији луди, и да међу њима има добријех и поштенијех људи, који тек у друштву мало помало стану зло чинити; дасу хајдуци и у почетку буне на дахије (1804. г.) били народу од велике помоћи и корисги итд. Овако бранећи сваки своје мисли дође готово до свађе, и Мушицки се тако расрди, да преетане говорити са миом. Послије ручка отидемо с гостима, који су се ондје десили, у Петковицу (мали манастирић на Шишатовачкој земљи), вратимо се пред вече натраг, вечерамо и отидемо сваки у своју собу спавати не проговоривши један с другијем ни једне ријечи. Сјутрадан испред подне ја изиђем пред манастир и ондје станем с њеким, у томе он отворивши прозор промоли главу из собе и смијешећисе заиита ме, шта оно ја кажем да чине хајдуци, кад чују кукавицу гдје кука. На то му ја одговорим, као што сам му и прије казивао, да се за хајдуке зло прориче у оној години, кад кукавица изиђе рано те кука по црној шумн, а да их њезин глас по зеленој шуми врло весели, и да је то знак, да се одмећу и скупл>ају. Кад се послнје ручка састанемо у његовој соби, он ми прочита почетак оне оде. Видећи ја тако да смо се помири.ш и да је он попустио и мени дао за прз »о, сганем му наново казивати, од какове су помоћи били хајдуци у почетку буне на дахије, по том Српске бојеве с Турцима итд. Њешто је од овога мога казивања он бил>ежио, а њешто је одмах преда мном у стихове намјештао: и тако за њеколико дана постане она ода. Да је ово све овако, о томе се може свагко увјерити, н- п. кадпомисли, шта би онда без мене знао казати Г. Светић