Peštansko-Budimska skoroteča

366

полезншп. кнвижицама и разншпв лепмзгв аивиницама , а изнемогле старе до гроба веуснб1\1ђ еломђ и добрнзп. напиткомх. Но они су и то жеЛБио знати жрлили , шта се сб онимћ служите.гћмЂ, кои е нев ^ћрносћу СВ010МЂ, свога друга, у тако великЈ хугу бацмо 6 б 10, догодило. Они се изв г Бсте, да е онт», на велиг.у особиго ВозЗра молбу, после краткогљ затвора, у свободу став .т &нт. и опетћ у службу Ир1ПМ.14нЋ 6Б10 Оваи е свомт. гооподину представао, да невћрни таи нашаоцЂ (?) небв!у искушен!е дошао био, да онб , кои е наиире бЈђеларт, нашао, изт. несмотреносш таи у гола недра метуо к[е; да се ништа догодило небк1, да е онт> банкноту одма у дворЂ однео, и да е ше до сутра дан'ћ при себн зад} жао; да е н - &10в"Б д- угт. у своши младосги р^аво воспитан1е мож да имао, и да е с». тбјмђ неимашћи у сволп. срдцу правогЂ страха Бож^егв, у та искушеше лакше пасти могао, да себе падешемЂ невинога обогаги. Са задоволБСТвомЂ и то назначавамо овде, да е погрешка ова, и великодуиле возара, тако дубо..о впечагл ±шеу истомђ ншлаоцу јчпнило , да е онђ ово жиеота правило: Што пежелнпгћ другн да т' уради, И тш оно другомЂ неуради, не само нздђ свои врати надписго; но одђ тогђ часа наисвепе по томђ владао се, и то су дечица н±гова на паметЂ научити, и више путш на данЂ очитати морала. Знатно ово правило, чрезЂ приповећенБШ случаи, у целомЂ овомђ пред'ћлу, нову важноств добБ1е. РодителБи честће су децу свош на то опоминвли и обучавали 1И; да при свакоМЂ послу себе запБ1тато: Б б^ли нкима мило 6 бјло, да браћа, сестре, и другови, сђ нвима тако постуиак), као што они обБ1чно сђ нбима поступаго. Мћсгни пзкђ Свештеницм сђ већомЂ ревностно препоручивали су правило ово: Все что еже хс!цете, да творвтЂ ва .мЂ челов4цБ1, творите и бб1 имђ так-жде. Превео ТЧмовен ИлшћЂ

ЖИТ1Е И ДЂЛН1Н Г.ТСАКА. Пре>хитренностБ како у дрпомЂ д'4лу, тако и у даванго мн4ша о каковои ствари никако се одобрити не' може, % ђ свако д4ло време кђ разсЈжденно изБ1скуе, белт, когђ разсуждеша ништа точно, ништа совершено, и цћли нашои сходко прпнзиести не може>1о; шта више, чрезЂ оваку преухитренностб , (коа се лепше да рекнемо. неразмБ!сленносгв назвати може) наивећимЂ бедама, наивећои несрећи себе у наручЈн бацамо, и наивећемБ иодс.м-ћху као разумна створенл себе измећ^мо. ОчевиданЂ, ал' не понаиопасн!и пршгћрЂ погрешке преухитренности имамо у нашемЂ мнћн хо о гускама, кое наинеористоикје глупима и неразумнима имеиуемо; а оие, не редко чозека наивећимЂ удивлен^емЂ пронеражаваго, ичлвлгогоћи толико разу.ма , да се онђ о нвима свогђ пређашн"ћгЂ мн'ћн1а одрећи и нби у число разумнБ! твари ставити, принуђенБОГБ види.СвакЈи весма лако примћтити може, како су међу собомЂ гуске порндочне, и како, состоећесе изђ множества речЈи разговоре воде, к: ко ли свое МБ1сли и желаЈцд, различнбшђ глассвма и наднћвима изражавлго; при чему, и то е кодђ нби увидиги можно, Како оне међу собо.мЂ тесанЂ и кенарушнмЂ согозђ хране, и ако се случи да се каковБтмЂ нибудЂ случаемЂ рпспрене, то се ни една гуска туђои обштини придружити неће, него св то тражи. Догоди л' се кадгодв да ГсСПОдарЂ кбговђ, обштини НБ10ВОИ новогђ каквогЂ члена хоће да намете, и међЂ нби да пусти; то се одма Старешине Обшества сакупе и совћгн међу собомЂ држе. Н овбш членЂ (гусакЂ или гуска) међутимЂ устран-ћн !., дужанЂ е р ћшен^а сои-ћта очекиватк, После многогђ дакле међу со 6 омђ гаготанн пођу оне совок;пно нег.олико отђ нби напр ^дђ ступагоћи кђ новоприведеномБ члену; и идући овако, оне међу собомЂ непрестанно говоре, и предн& дошавши кђ новаил1И позБ1ваго га сђ протегнутБШЂ вратовма, на кои поздра†онђ са свое стране р'ћшителнб 1 И отвћтЂ у самБЈМЂ кроткимЂ изражешама дае. После тога све већв кђ н г ћму пођу, и ^вакш сг ебимђ, ма то и наиман г ћ 6 бјло, про-