Peštansko-Budimska skoroteča

413

6 3 И К Ђ. 6зв1кв, кад-в се као матер1ално вешгестВ0 (та^епеПег посмогри, т. е. не сматраЈоћи смисао, него само д&иств1е, кое у ушима производи, двонко втечен1е има у органеслуха, чрезт> акустшЈ и размерт.. По акустши раздван се взмкЂ на безгласна игласна писмена. Безгласна писмена сла„енски ешка имаш то своиство, да се т\ђијју тежко изговорити даш, кое е обстоителсгво млогимђ страннмма а и самнмг неким-Б славенскимт. лепв1 наука ишбителБима, кое с у хуђи Учи гелви управлили, и коима се по томђ бол-ћ свидило, да Јглачаномт, стазомт. пођу поводг дало, те су потврђивали, да славенски езБ1цм нису за МЈзшална певанл споеобни, и да по томт. у музјки ништа не вреде. Но ово сј погврђивали само они, кои су ленБи 6 бјли , да нове нредмете нагче и да сами штогодв исимташ, и кои сј у нац1оналномт. предразсЈЖдешш и у народнвои себичности углубл^ни 6 б 1 Ли . Неосновано такове иресЈде моа;е се изљ сл4д>шћегг видити. Славену Н1е ни мало тежко изговориги н'ћгова безгласна писмена, и тако ништа му не сметаш; туђину пакт. не Ке нико саветовати, да у каквомт. славенско.мт. езашу пева. Да е н. пр. Немцу немачши езв1КЂ потребита и изв-ћстна ма гер^а за певан'^, могло бм се само изт. неразЈмеванн или злобе одрицати, па опетт. га други народи едва ст. тежкоагБ мукомт. нлЈче, почемт. нелхачка безгласна понаивише круто и на тежкЈ силу едва изговараш. Л познаемт. ФранцЈзе и Талјнне, кои су славенск1и езвшт. брже и лакше наЈчили него немачкш. 1/1 ово ше ништа сметало, да велика и Јглађена немачка школа процвета, и да 10штб еднако цвета, као и то, да Немац-в ни ј каквомт, дрјгомђ наречјвд тако ле11о не пева, као у свомт. рођеномЂ. У осталомт. 10штб досадЂ ше признало, да се башт. по твшђ славенскимЂ безгласаиМа , коа сј туђинЈ у смотренш певана страшила , изражаван-ћ карактер131рати треба. У смогренш самогЂ благогласт певанл имаш безгласна неко текЂ подчиш &но д4иство, будЈКи се она ј усти доброга певача

само за скопчаванћ а ..е изражаван4 гласова употреблнваш, ербо целвш звукЂ гласа спада на самогласно. По звуку самогласнвт има ческо нареч1е одђ св!ш други наиаснш и наиоштрш, великогусско наидублБИ и наип}ши (звукг). Одђ ова два дакле нареч1н као одђ наинсшегЂ у наидублни прелази изговорЂ самогласни у сва друга славенска наречЈд одђ прилике по овомђ реду. Одђ чесскогЂ у шгославенско, (србско, хрватско, слованско), малорусско, полбско, великорусско. Чесско нареч1е има иста самогласна као и остала — а-е -1 -о-и, — и едно н&му само своиственно двогласно аи (изговарасе ои), кое се у певанго као самогласно о изговара, ербо у двогласнммЂ задржавасе гласЂ на ирвомк самогласномЂ, а кадЂ оштр !а писмена 1, е, а, дођу, онда задржи гласк нснје нисмо. Знацв!, по коима се дикои одђ овм гласова дугачко изговараш, ни су у певанш , гди н саме ноте задржаван - ^ гласа ошачуш, одђ толике важности акус1тческе као размерне. бдно само смета чесскои самогласности (ЗЗо* са1Ј[а{10п), што се у чесскомЂ наречпо налазе млоги слогови у коима ни едногЂ самогласногђ нема, и кои се (слогова) гласЂ слаже са умуклнмЂ (|!итш) ФранцузскимЂ е. кое се исто и кодђ Немаца ако и не пише а оно често изговара. КадЂ дакле ово ни Французу ни Немцу смегало ше да у свомђ езв1ку пева, то -не треба мв1слити да ће то Чеху сметати, будуКи да н "ћлЈу они слогови толико не сметаш, колико Французу и Немцу оно умукло е, осимђ тога пакЂ и зато, ирво, што тш умуклослаби гласови, коима ни еданЂ паметанЂ музшусЂ не ће дугачку ноту подметЈТи, ређе у чесскомЂ езнку долазе него у немачкомЂ и французскомЂ,*) а друго, шго чесско наречје нема оне певанш неиолезне гдасове б и и. У шгославенскомЂ нареч!ш нема ни едногЂ слога безЂ самогласногЂ, али се опетЂ у некимЂ слогов ма самогласно не *) Тако в,пр. умлогнмг чесскнм^ лЈр^чееквиЂ песмама вн еданЂ слогђ не налазн се безг самогласвогљ, а гако иг.то и у нар. песмама.