Peštansko-Budimska skoroteča

414

изговара, т. б. самоглвсно у некнмт. с.10гов'ма | прими гласт. окогн јмуклог-б е, кое се и у ческимт. слоговима гди нигаквогт. самогласногђ нема чуе. Они петт. са.гогиаснм а-р -1-оV-. V коима се и тгославенска салтгласностБ v ' Ј состои, есу неизк.ночително и у малорусскомђ, полб^комђ и великорусско:-.!, нареч110. Полнски унккави гласови (9?а|"еп1аиСе) а и е у смотренио муз1ке неизузим.иосе, ербо се они у певашо кас о и е изгов^р^го; само се ^ ошт ј . то може казатп, да П олнцбј и Русси, онп асн1е и дуб.14 о добро разликук). У нареблаван']> мекогх г и у ше на млзшу тако важно, зато и ше нлждно више о то.мт> говорнти. Кадт. се све ово добро разсуди, видисе, да се у смотрешо самогласности појбско, мало — и велнкорусско нареч!е сб тал1ннскимт., као сћ наиблагогласшилп> измеђт. св1К) до садт. познатм езћша сђ пунбгмб правол1Т. сравнити може, иа и ако чесска шгославенска самогллсноств збогт. оногт. умуклогт« е нешто мало од ' б тал1анске натрап остае опетт. заго немачку и Франц>зску превазилази. (продужете сиЗ.дуе.) ХРОНИКА ПУТОВАНЉ ПУТЂ ПО ДАЛМАЦ1И. З.ПУТЂ ОТЂ СПАЛАТЕ ДО ДУБРОВНИКА. (продужен^е.) Островт. Турцола (Курцола) лежи кђ западнои страшл одт. острова Саб1онцел.1а, одт. коеп се &а по сата кад"Б е ветарт. поволннт. до н^га доКи може; извози се пакт. у пристаниште истога имеиа. Између Т>рцоле Сабшнцелла и острова Меледа сматра се море као некш каналт., преко когт. си само ст. веслама превозити може, е^бо ту ветарг скоро никадт. иедЈвг. Турцола е изкеђт. првБ1 Далматјнски острова, и износи у својои наивећои дужинБ1 одт, истока к-к заиаду 35 М1лн, а у наивећои ширинБ1 8. Пр< сторт. му заузима 100 М1лн, растоаше пакт. одт. Дубровника 60. Целии е островт. покр81вен 'Б едномт. планиномг, на ко1ои се миоге родне долине и на западнои сгранв! по досга шума

1 налазе. Наивишш вргови ове планине ес\" Ко мђ , Вуково, брегт. Гаргано и предгор^ св. АнгелЂ, кое гожно спрамЂ Апуи^е лежи. Сб врт .а овогђ предгорн могу се кадт. е ведро голбтмћ очи.ма обрежа Апулје видити, и ако 100 М1лл одавде одсгого. ЗападнБн! краи овогт. острова лежи спрамЂ осгрова Лагосте, кои е 12 мма одавде удал-ЉнЂ; сб шголапада граничисе ст. Меледомт. 18 М1ла удал г 1шБ1М7> островомт.. Кажесе, да су некадт, у оеомђ острову салш шулш бБ1ле, па заго су га стари зел1ЛБописцБ1, будуКи е изђ далека мрачанЂ изгледао црнћ1МЂ островомЂ (богсрса Ждга) називали. У старо време као што дикои СписателБИ ввлаш, 6 бш е подђ владолхЂ Фшекииана, и кажесе да н АнтенорЂ еданЂ градг на н г Кму сазидао. Доцше пао е у руке Нарентшана, морскн разбоиника, кои су овуда плнчкали, докђ 1и Млечани покорили нису. ОстровЋ е оваи сваконке невол^. претршо. Нреповедасе да га е године 1571. онаи проглашенБ1и морсти разбоиникЂ АллацалЂ оевоити тео, али га жителви, особито жене гоначки одбно. У наинов1н времена припадне Крал^винб1 1лирш; године 1806. до 1807. бмо е подђ Руссол1Ђ, а одђ год. 1813. до 1815. подђ ЕнглезомЂ, кои га исте године 19.1ул1в заедно са островилга Лшса, Лагоста и ПуипанаАустрји уступе. Догодђ су МлетчанинадЂ нбимђ владали, бмо е свагда у н4\1у еданг ВладБ1ка и еданЂ сов^тђ велик1и и малвш. Данашнби данЂ отправлн у н^ћл^у пол1т1Чне послове еданЂ окружио Дубровачкол1Ђ подчин 4 б 1 И чиновникђ . На целомЋ острову ил1а 1.239. долшваи 7.000 жите.ш, лгеђу коилха су57. М1рски Свешгеника и 13 Калуђера. Прп бш н поглавитбш градЋ естБ Курцола, са 320 домова, 1.560. жителл и сћ два предграда. Онћ лежи на 6ДН0Л1Ђ узкомЂ землБоузу на источномђ обрежго острова спрамЂ Саб1онцелла, сазиданЂ е по тал !ннскол1Ћ вкусу, ил1а две каше, и обведенЋ е вб 1 соки.мђ кулама и зидовма. кои су садЂ доста порушени. салш што е змдђ Св. В <рвара названми, накоелгв гопови стого, шштЂ добро сачуванЂ, будући да се одтјдђ цела ширина оногђ лшрскогЂ канала брани. Оваи градЋ има два пристаништа кое е са-