Peštansko-Budimska skoroteča

€ К

п Е ш ГАНСКО-БУДИМСК1И Р О Т Е Ч

(С о и г 1 е г.)

II Е Ш Т А.

ЧетсртЈаКБ

13. 1ануар1а. 1844.

1 -од. III.

МОЛ ТУЈКНА ЧУВеТВОВАНШ НА БОШИВБ. БожиЈи. иде, сви му се радуш Све ,таиЂ Праздннкг за сву Сербадјго; А в тужанг сузе горко Плачно мое убрисуемч. око: брг на- прошла кад' погиедамг и1;та у ' Тек' усмотршп. пропастћ мога Св1>та. Супруга е досад' ми жипииа, РадостЈ., жалоств с.амномт. е делила; А садт. 6'Ј.дна у земл1.и почива , Сердце мое ст. церномт. землћомч. слјнва. Чадо мало досадЂ ми е бмло , Играшћ'се око мене, миио; Но садг живећ', жнво не видимт. га, Отечески барг да изимбимг га; Удал г ћно отх мене е б}>дно, Биаго мое овогђ св4та едно. К'о што чуем'1, да у игри вв!че Сузе ронећ' то мое бдннче: „М ииа Маико гди си тако дуго, Да л' си чедо задобнла друго ?" „Кадг на Свету тнога и не гиедишг, „Мегко сердце садг у нкму ледишг. ,,Ил' си Маико гдигодђ ми заспала ? „Свктла звћздо, кон си ми сала ! „ПакЂ не можешЂ внше да с' пробудишЂ , „МаиогЂ Стеву да н^жно поиибншЂ. ,,Ил' сн Маико от'шла да недођешЂ ? ,,Докђ крозЂ ватру и воду не прођешЂ. „Или Маико црну земик> ишбишЂ , „Земиго лмбишг , а травицу герлншЂ ? „КадЂ бм Манко дру ГО бмио чедо, „Сђ радостћу бм, кад* тад' бмио, гиед'о

,,ИедЂ са сердца топећисе мога „ЛмбећЂ жнвотђ 64 логђ иица твога! „Кад' бм Маико гдигодг, ми заспала, „Иста звћзда, коа ми е саиа „Св-ктиостћу бм тебе пробудниа, „ПакЂ бн опетЂ мене поишбииа! „Да си Маико от'шиа да не дођешЂ, „Докђ крозЂ ватру и воду не прођешЂ, „И то живи опетЂ дочекаш, „Кад' за гр$хе свое с' та раскаго ! ,.Ако Маико церну земиго игобишЂ , „Земиго игобишЂ а травицу гериишЂ ? „Све суетне бн ће жеи^ мое „Тебе видит', ишбит' грудн твое ! „Коа сн ме Маико породииа, „СиадкимЂ груд'ма твоимђ задоииа." — Стани чедо, немои вукати ! И за МаикомЂ жаиостно пиакати ; Да изразимЂ тужне мое мнсии, Б$днбш ОтацЂ и СупругЂ жалостнин ! Кон живимђ безЂ тебе и маике, И радости лишавамсе сваке; Кон неспреми себи печеницу, Нит' умеси божићну честницу; Кои не мамЂ у соби сламице, Што представли Хрјстове асиице ; Не мамЂ смне квочке нн пиинћа, Твое Манке, кћери и смнчића ; Нити коиачЂ на танвиру нма, Здравл±, срећу што представин свима; Кои проведо вече безЂ баднака, А и Божићв безЂ Поиаженика ! Кои не купи у лончићу иеда;