Peštansko-Budimska skoroteča

брбо сердце нуца мн отт. еда! Кон цпн.ппп, као лк>та гуа, брт. срећу ки однесе ои>и! Пак1. н ниачу!) кодт, другога руча, К о да ме е ве2ћ утукиа туча. Кућн дођем'1. моћт. четмрн зБ1да, И сетнмсе сиавногЂ Ар1стГда! Носие гмачие мое очн брнса , Док' годј . ово редом -б не напнса'. Ј г Румм исрг.мн дант. Вожнћа 18-43. МиИОШ '1. Р итковнчб 1ероД1аконк н У чнтеиБ.

о Д Г () II 0 Р Ђ бдноп. Краин Поибскогђ на сионо Руссоа, кое н 1751- годнне од1. Акадеије Днжонске награду ноиучнио : иревсо с' Фран1уаскога. II. Вунчћ. ГпродуженЈе.) Множество знаменигБ! ијодј П кои су вриоегв у кнћнгама бранили . кои еу Јои чрезт. < ч:оо нарави удпнлоггћ свет ! нривукли, ни су .1И исгм лн)ди у наукама црпили онаи небвдкии блескн, кои е заблтђенн и пороке дниПГГ10 ? Нру.тесно остроум1е, покондирено ннзнинстко развјн двоум^н и предсуд!«; !;исокоумЈе, уморство проузрокуш разцемленн в^роизповесгм, и лзичества; суемудр1е (ј>\рг1|оп18шр )неверствомод|)ан«ва1о незавмсимостк, смутн ЈЈ, побуне, страсти, свакоака нед'1»ла. Такове противности на честт. служе вероисповести. За моКи ји поб&дити понвити ши се тект. нуждно е; сама ш е кадра све пореметити, она се ничегт, другога не бои, развк да небм достоино нризната бмла; за учннити себе почитана достоиномђ Н1е Јои друго нуждно, разв'ћ посмотреномЂ бк1ти: како го човект, иозна одма се у нго залгоби; у ко1ои се мери у нго већма удублава, у исгои мери нове новоде находи в^ровати го, и нова средетва упражнивати го: што вишше изпшгива Хр1СТ1ИНИН1> ВеронТНОС ГБ Н'ЈбНМ НаСЛОВ1Н , стимт. се већма уверава о истини н'1>зинои; што боићма одкровен-ћ док> чи, стимт. е већма у вери утврђуе- У светомЂ писму одкрива 10И посгатакт. и превосходство: у у ченимт.

кнкигама светБ! отаца одт. века до века ра 3 . витку 1ои узасгопце слЉдуе; у нраво^ читеи. нБ1мт. умотиорма и светмм-ћ л1;тописима биистателне види 10и примере, и учн се нбо.м-ј, ползовати. Шта: та незнанство одвраКа од н вере ц врлости тако чистми блескт., так » моКне нод. поре; па истои овоЈ1 вероисповесги , кок> Докторт. ГепФскји Руссо вмсокоумно на^начава валнло бм по мн'1>н!го н'ћговом 'Б принисати неправилности наравм! Морао 61.1 се човекг веКма дмвити видеКи овако чЈдесну обсену кадт. небм знао да особигостт. редосостава (-уФчш), м;. како оит. опасант. бмо, иричина « не врло пространно у.мсткованћ за правило уногребиТп. Познанство вероисм »вестм за свакоп. човгка е неногрешно правнло добре наравп. Шта више.н велимЋ: познанство природе участвуе увозвћпиешо чувстпп, у vстроенго моведена; оно нрироднимт. путемг поводи човека к' удивленго, лгобови призн;телности, подложности у сиотрен1(о св1К) стварш , кое свака умна дуима осеКа да су дЈ ■ ла свемогуКе1'ћ сушесгва. Л поредачно.у.г тч-ч го ОП1.1 неизмеримм окружЈи , коа налгк се надт. главомт. котрлиго, звоздо .мотрителБ («жгоП01П1) безкочечиу мо К б одкрива. У ис »равцоуп. равномерјго свпо частјј!, кое в< еленну с;.чинлв!!го землБ0изпБ1тате .:Б (ц оте(гс) безграничногт. раз \ ма д*ћиств!н нрим-ћчава. Л пос.гћдственномт. течаго времена, у сагозу узрока с' д Кнсгвама, у расгенго бмла, у телеснимт. саставу животмнн, у постоинои равноличносги н усхитителнои многостручности различитм понвлеша (р11еиотепе.ч) естества, неможе естеетв шспитателћ (р1|учсјеп) не иризнати створителл, чувара, судјго и господара света. Мзт. ОВ1.1 прим'ћчанЈн ступагоКи истинити Ф илозофб у упражнителне нослкдице, и враКашКисе у самог 'б себе, ночпдп. е у свмма околостоеКимт. мредметима залудх тражЈо ону среКу, за ко»омт. непресганно >здмше, и нишга не находеКи овде доле шта бм неизмеримости ножел; ни н-кгова одговарало, осеКа да е за нешто ВБпме рођент., негт, сва д},у1 а створенн; онт. се природномг стазомт. враћа к' свомђ првомт, началу и посл^днбои цкли. Блажент., ако е ммлосКу Божгомт. ц-ћ-