Peštansko-Budimska skoroteča

219

ђе, дад е снНа Запоићиноп 1 >вана СигмЈнда у свои станЂ донети, а међу ТБ1МЋ са своцма крвожеднммт. Лничарима градЂ утврди. Тако паде Будимт. у руке душманске 1541 родине и остаде непрестано стеннгоћи 145. Г. ПОД1» НћШВћШЋ НрМОМТ.. Подт. Турскомт. владомЂ сва слава и великол-Јш-ћ града Будима изчезну. Тавнми полумксецћ подигке главу надт. славомт. Хр|ст1ннства , и ирко сунце славе Д горске потавнило а, реко би да никадг више огранути неће. 'Гурци у толико Будимт. миловаше, што е тврдинш имао, кон е клгочб целе државе 6 &1ла. Одћ данашнв1и пред-' град1и, кон се уздужЂ краи Дунава протеа»у: Табана , Рацка ВарошЂ, водена варошт. и НаинтФТЂ, у ово доба ни трага ни гласа ни е 6бјло , само се единита тврдинка налазила, а зидови н-ћни разпростираше се доле низт. ст-ћну градску до самогЂ Дунава. Само два градишта одђ вре.л1ена Турске владе остадоше, сир^чБ у садан^мт. Царскомт. купатилу (Ка18егБас1) Турске илиџе, и у средт. виноградБ1 подигнутт. гробт. нбшвого . Шахт. — Гилт. — Бабе. Иа и дант. данашнвш долазе Турци, и посећуш овога останке и гробх. НикадЋ Турци немв1слише, нит' вероваше, да ће икад-1, БудимЂ подђ другу подпасти владу.нодаће севавекЂ полумесецу покораватн. Они се шштт. више у овои мбјсли своЈои укрепише, кадт, видише, да се Христ1нни већБ више пута банбадава Будимт. освоити труде. Па и тада у право, кадЂ Турци кодт. престолногт. града Беча 1683 год. Јпото побјени бБ1ше, и Карлт. Лотрингскш стра и ужаст. Турскји на користк нашу употреби, и удари наБудимЂ 1684 г .ипакЂ усилнвана наши вонка безт. наиман^гт. напредка 6б 1ше. — Али ево е близу већБ оно златно доба, у комђ ће се гордогЂ Иолумесеца «ила на еданпутЂ срушити, и надЂ беднБ1МЂ ВудимомЂ опетЂ нрко зас1нти сунце! После Две године дана 1686 подђ бедеме Будимске дође на ново славнБШ витезЂ КарлЂ »1отрингсс1Ц са оружаномЂ силомђ , и садЂ с е ослободи БудимЂ нрма Туранскога, ерЂ П°краи слабогЂ Ос.мана' одпора, наши градЂ

У наивећои ватри изђ поганБ1 руку отеше. Ово већв десета, ал' и последна обсада Будимска бм. Многе сћ ТурцБша воине, куга а и велика одђ пожара несрећа дуго недадошр, да оваи градЂ опетЂ свош главу у вмсђ дигне. КадЂ е блаженогт. спомена Мар1Н Терез^н на престолЂ Угорскш ступила, онда се истомђ Слава овога града наново разв1ати поче. Године 1741 тадашнкш Таверннкт. Естерхази БудимЂ за седиште таверникалногЂ суда опред±ли и овде те исте годике велик1и судЂ држа. 1751 год. посети БудимЂ Мар1л Терезјн. 1767 год. ћупр1а се међу Пештомђ и БудимомЂ првБШ путЂ постави: дотле се лгоди тамо и амо превозише преко Дунава. 1780 год. Свеучилиште Угореко у БудимЂ се премести, али е овде само за две године 6б1ло, и затБШЂ се опетЂ у Нешту премести. Подђ владомЂ Цара 1осиФа II. буде кр. угорско Наместничство (81ааПћа11егеу) заедно са дворскомЂ Коморо ^мЂ изђ Бретиславе у Бјдимђ премештено. 1792 год. у Будиму е ФранцЂ I. за Кралн УгорскогЂ крунисанЂ. 1810 пожарЂ ако ово место опусгоши, и преко 400 домова у пра и пепео преобрати. 1814 год. ЦарЂ Руссши АлександерЂ и Кралв Нруссми изЂКонгреса Бечскогђ на неколико дана овамо дођоше и свогђ светлогЂ прибића оваи градЂ удостоише. И онаи несрећнкш ударЂ одђ потопа, кои Нешту постиже и БудимЂ мимоишао ние, само у много ман4мЂ степену; ерЂ тада градске ст'ћне дунавске валове уздржаваше и у неволви налазећима се Будимцима спасиште даваше. (продужиће се.)

в в с т и. И зђ Пожуна нвиак), да &е Нв1ова Ексцеллен ц1н, цашЂ родонгобивнн и добрни Лрхјепјскопх и м11тропол1тђ господинђ i 0 с и ф "в РаНЧИЧБ иох Иожуна у Беч* ићи. да тамо на Сошестше свитаго Духа свету Божественну Лутурпго торжественно, ве ииколкпно и биагогов1 :нно сиужи.