Peštansko-Budimska skoroteča

220

ГВОЗДОНУТЂ отђ Вуковара до Р-ћке (Ф!уие.) Г осподинћ от-б В а л л а у 1нжинв1р-1., прегиедавши пред ^ћлЂ међу Р-Ј комђ (фјјмоиђ ) , Горнћимх Карлои цемг, Загребомт,, Бродомг, Д1аковаромЂ, О сс Ј комћ и Вуковаромг, и учинивши про!ектг, изв1>шћуе насг, да в то еданг за Гвоздопутг наисходиш пред-ћлЂ, отх СВ1ГО други, у коима су се доданасг Гвоздопути правили. Онт> се изнсннва, да е ГвоздопутЂ наибои-ћ продужити отх Вуковара, преко ВЈнковаца, Верпоин, Брода, Сиска н горн ћп Карловца пак'1, до Рћке. А оно крило иапротивг, кое ће отђ Осс^ка водитн, да се нреко Дјаковара кодђ села Верполд, едно 6. мшла дужнне еа главнмит. путемт, сасгане. И ако бм се башт, за нуждно наш.1о; то да се и Вуковарт. са ОссћкомЂ посредствомг Гвоздопута сошзи, кое бм саио четирт. добре •чи.тћ износило. Истми Г. Валлау израчушо е, да еданг меровг раане, што бн се отћ Вуковара до Горн ^ћгЂ Карловца иа Гвоздопуту извезао, коштовао бн само 15 краицара; дакле не бм дошао ни полб краицаре пуно на едну милн); ербо Горн*,|'и КарловацЂ отстои отђ ВукоВара добрм 40. милн. И тако произведешемг овога Гвоздопута, велика бм с.е терговина са Адрјат1ческимЂ морћмт, и са УнгарЈомЂ преко Славоже и Хорватске отворила : кое бн заиста нашемт. народу наивише ползовати могло.

ГЛАСЂ ИЗБ СРБ1В. Србске славе в]>комг оцветане Пов ^стннца жалостБ говори ; Оће ду лн СрблБи 1ош'Б Душане У своима рађат' просгорн? ! Ахт.! За обшту славу сад' се б1е На марсовомЂ полго Србскји Родт>; Ла нам-Б сае зв1;зда одт. СрбЈе , 'Га ће кђ цћли водит' славе бродЂ. Корн. С. ПоповнћЂ.

МУЧВН1Е МАРВЕ. У 11 е ш т и од б дана до дана и Закони Граждански, и Ученна дружетна, као н Гражданска Ј1ол1Ц1И

купно са Гражданима и Чннопннцмча тако напредун) ц усовершавагосе, да ће ова варошЂ са овммђ своимђ напредкомЂ доскора сравнитисе моћн сђ многимђ у Еуропн отлнчнммђ варошама ; али то е едно у нбо Д жалостно , шго се вообшге сирота марва, коа нзмђ за препитанЈе , за удоволБств1е и за послове <\лу :ки ; нко мучи, нити се и наиманЈ: П олјцјн заузима , да в отђ тога сохраннва. КадЂ се погледи, како су теладг повезана и у кола едно на друго набацана, пакЂ на вашарЂ донешсна ; како жене разну жинину заедно са купусомЂ, лукомЂ н другимЂ ситнЈимЂ стварма у путунго нотрпаго , и куђн илн свогои нли туђои носе; како се и матори и мршави коиби безчовечно сђ 6 иткомђ натеруго , да онаке вуку терете, кои НБ10ве снле надвлађуго и т. д. то заиста свакш добро-и мравосердечнмн човекЂ ово варварско поступан-ћ гледагоћи , небБ1 могао бнти, да жалости и собол-ђзности сузе не прол1е. Зато свако Судеиско и пол ^цаино Надлежателсгво, добро да узме овакове ствари на умЂ.

ТУРСКШ ШНАКЂ. бданЂ ТурчинЂ путугоћи крозЂ Хорватску дође у едну берберницу. БерберинЂ, шалБивацЂ будућн, кздђ му е пешкирЂ око врата метао, упнта га гд^ћ се родго и кадЂ е ово отђ Турчина докучш, рекне му смћгоћисе : „Е лђ Турчине, да су тамо у томе мћсту сви та-' кови гонацн, да се и безЂ сапуна брјати даго." Турчинђ ово чувши, као да се покаже, то потверди. Но кадЂ га Хорват -Б са тупБШЂ бр>ачомЂ онако ненасапун4на брјати почне, и ТурчинЂ се на челу тако зноити стане, да му оваи са чела поцури; то брже болУ проговори О нђ : ,,Та тн можешЂ нешто мало и насапунитн ме; ерЂ а ни самБ управо изђ тога м'ћста, него а жииимђ мало ни страни."

ПРЕВАРЕНА НАДЕЈКДА. У едном-Б селу случисе несрећиммЂ начиноиЂ великш пожарЂ , кои скоро полђ села са школомђ зае дно у пеиео нреобрати. —„Тм Радоване," рекне нћкогђ Земл -ћд ^лца сннђ другомЂ, „знашЂ ли да е изгорела школа ?" — „Шта говоришЂ!" викне друг!и радугоћисе, „изгорела Школа ? 1гого! то ће бнтн животђ ! Али УчителБ ше у нбои изгорео; (опечалћно) ау! всуе самБ се почео радовати!" Р.

|«оротеча излази у седмицн 2 путЂ, ЧетверскомЂ и НеделБомЂ; цена му е како за овдашн тако н за стра реднисленнке за нолђ године 4 Фор. у сребру. Нредчислитисе може на свакои ц. кр. Ношти, и у Иешта кодђ здаватела , у Бедемскои улнцн (Д8а|1еј (#Ј||е 1\го. 349.)

Издаватеић Димитр^и 1овановиКт>.

/ У 11ЕШТИ словнма БаимеловнмЂ,