Pijemont

Број 277.

ПИЈЕМОНТ

Стр. 3

промењени, а да се тај извоз може и на даље вршити без икаквих сметња. Роба се и даље упућује без претовара са границе до Солуна. Лађе француског друштва „Месажери Маритим" додирују сада Солун у повратгку за Марсељ сваког уторника и то са већим паробродима него раније. Друштво прима за пренос сву робу и то за: Марсељ, Малту, Бордо, Лондон, Ливерпул. Алмир и Оран. Исто тако ово друштво примаће и живу стоку сваке врсте, али по претходној дозволи своје управе. Велики број тргбвачких лађа примају такође робу и стоку. Производња дувана Напредлог Самосталне Монополске Управе, Министар Финансија одобрио је да се у идућој 1915 години произведе три милиона килограма дувана на површини од 4500 хектара. Извоз кљива Министарство Народне Привреде саопштава да је предузело све потребне мере, да се обезбеди извоз сувих шљива. Код Народне Банке обезбеђен је кредит за шљиварске послове. Преко посланстава, консулата, српских трговинских агенција у Енглеској, Русији и другим земљама у које је могуће извоз сувих шљива, покренуте су трговачке коморе да заинтересују пословни свет за трговину сувим шљивама. Заинтересоване су директно и веће трговачке куће које се баве шљиварском трговином. Дуван за Веоград Јуче по подне стигла је нова партија криженог дувана и цигарета за Београд. Цигарете су одмах распродате. Прилог Црвеном Крсту Госпођа Наталија Павловић, рођена Хитић и господин Петар Ђ. Антић, [артиљеријски капетан, прилажу јЦрвеном Крсту за рањенике 50.динара у место трогодишњег парастоса брату ф Кости Ђ. Антићу, чиновнику Општ. Београдске и ф Љубици Здравковић, свршеној матуранткињи. Помоћ београдској сиротињи Општина Београдска издаваће помоћ сиротињи два пута месечно, и то: сваког 5. и 20. у месецу. Издавање по-

моћи 5. овог месеца биће у Општини, а 20. овог месеца, помоћ ће се издавати у реонима. Скала помоћи остала је иста. Рубље и чарапе за рањенике Све госпође и госпођице које су се јавиле да израђују чарапе и рубље, нека изволе лично доћи у канцеларију да приме вуну, вуницу и платно, како би се што пре прикупио што већи број рубља и чарапа зз раздавање ратницима. Материјал ће се примати од г-ђе Маријонке Илићке, којој је сав материјал дат на даљу употребу. Познв на седннцу Председништво одбора за прикупљање прилога за наше ратнике моли све госпође госпођиае, и господу чланове свих одбора у Београду, који су прикупљали прилоге у стварима и новцу занашератнике, да изволе у уторак 4. о. м. у 2 сах. по подне доћи у стан одборске канцеларије (Студеничка улица) ради узајамног договора и споразума о томе, како ће се и преко кога ће се прикупљене ствари предати онима, којима су те ствари намењене. Врачарски одбор За скупљање прилога у улицама: Немањиној, Бирчаниновој, војводе Миленка, Милоша Поцерца, Вишеградској, Дурмиторској, Ресавској (од офиц. дома) Студеничкој, Краља Милутина, Делиградској и Катићевој изабрани су: свештеник г. Петар Летић парох београдски и г. Божа Вучковић, управник Грађанске Штедионице. Скупљање ће ^тпоћети у понедељак 3. ов. мес.

— Једна ецена у Лудвиксбургу

У Виртембергу постоји варошиаа Лудвиктбург, за чије име знају у Србији само опи, ко.и су га случајно прочитали на кутијама „Франкове кафе“, која се мапо троши и код нас. Та варош, позната због тога што у њој има велика фабрика „Франкове кафе“ прославила се ово дана не баш гарочитим патри т,-змои. Каа су тамошње вла.ти хтеле да по кућама разместе лако рањене војнике, становништво је тако огорчено устало против тога, да је дошло до крвг вог суксба са полицијом. Тек су већи

одгеди жандармерије објаснилдобродушнии Швабама, да у па триотизам спада и помагање ра њеника, а не само манифестовањ по улицама и наздрављање не ма чкој војсци уз кр иглу пива.

— Њихова успешна при мен на француском бојишту —

Ратни Дописник „Дејли Мела“ послао је св^ме листу извештај, о великој услузи, коју су учинили оклопни возови у последњим биткама на северо источној граници Француске. На једном делу фронга започела се битка између једног енглеског пука и једне немачке полудивизије. Енглези еу били опкољени са три стране. Држећи се дуже време, Енглези су ве1з намеравали одступити са својих позиција. У том критичном тренутку нашао је оклопни воз, који је јурећи не цријатељским поз^-цијама, осуо пахлену вчтру на Немце. Под кишом од куршума из ми траљеза, Немци су после двадесет минута морали одступити. Осгавили су на положају велики број мртвих.

Ш тифр и шшџ. — Један пример немачке „досетљицости* —

Да би колико толико кодбелгиског стачовништва одржали уверење о својој моћи, Немци употребљав.-ј / често соества, која нико смртни не би могао назвати духовитим. Њихово повл »чење из Белгије наро«ито се приметило у Лијеж^, важном железничком чвору. Лијежци су видели како кроз њихову варош непрестано пролазе возови пуни немачкнх војники са француске границе. Немвчке војне власги нађу се побуђене, да војнички објасне грађанима, зашто толико Немаца одлази из Белгије. Једног јутра грађ ни су могли чигати плакате са овом садржином: — Грађани Лијежа не треба, да се чуде ило се кроз варош враћа много војске за Немачку. То је зб г тога, што међу савезнииима влада тифус и колера. Немачка досетљивост!

И мртша в ше! Докле иде немачко дивљаштво

У Конае-сир-Ескоу ач.ји поновито статуа генерала Појао-а, бившег команданта 69 пука, који је веома популаран, Ката су Немци дошли у ово место, покушали су да сруше ову статуу. Петнајест људи вукло ј; конопцима статуу, али је статуа због своје велике тежине била негњкоетна Немци, ражљућени, отпочну на њу пуцати, али је

другим родовима оружја; па ипак артиљерија бије без одмора. Кад су Немци увидели, да су им пропали сви покушаји да се утврде на левој обали Изера, њихово бомбардовање постало је још страшније. Није престајало ни ноћу. Од Диксмида до мора простирала се ватрена ограда, митраљези су сипали град од танади на белгиске шанчеве. Ипак, кад је свануло, Немци су се уверили, да Белгијанци нису ни мало узмакли. Али се њихови сравњени са земљом шанчеви нису могли више држати. Морали су их напустити. Белгијанци се спремише и пре подне у највећем реду, они уступише нешто мало. То се десило прекјуче изјутра. Мора се признати, да су у Фурнеу и у другим пограничним селима вести о повлачењу Белгијанаца примљене са неким очајањем. Ста-

новништво, које се дотле навикло на топовску тутњаву поплаши се и пут за Динкерк понова се закрчи јадним бегунцима који су журно бегали. Њихова узнемиреност била је прерана. Остављајући своје позиције на”левој обали Изера Белгијанци нису отишли далеко. Они се зауставишп на железничкој прузи, ту недалеко, која иде дуж реке и заузеше шанчеве поред пруге, који су већ раније спремљени. Бемци су чинили све што су могли, да спрече Белгијанце, да добро израде своју нову одбранбену линију. Њихова артиљерија ступи у дејство, те од Диксмида до обале цео простор би просто изривен неиријатељским шрапнелима и гранатама. Нарочито су страдали Њупор и Первиз: њихови торњеви били су просто однесени рафалима пројенти-

ла а многеоу куће попаљене. Али и ако је та канонада била кобна за неколико села у осталом празних, она није спречила Белгијанце, да се утврде на линији пруге. Шта више, њихова и савезничка артиљерија стално су дејствовале и ућуткале су две непријатељске батерије. Белгиска је војска дакле мало огступила на центру. Ипак она сада има одличан положај, који иде од Диксмида и Њупора Непријатељ на тој страни и поред петнаестодневне борбе, није имао никаква успеха.

Претплата па „Цијемчнт* стаје Један дпнар весечно.

статуа и даље поносито стајала, ма да је била оштећена куршумима Општина је решила да се сгатау не поправља, него да остане такпа увек, као симбол непсбедне постој ности француске н немачког дивљаштва.

ТЕЛЕГРАМИ

Индијанци против Турака ЛОНДОН.ЗО. октобра. — Вице краљ Индије и даље добија од муслиманских по лавица изразе њихове верности, шго доказује, да одлука Турске није имала ни каква утицаја иа лојалност Индианаца. Комппименти Балканцима ЛОНДОН, 28. октобра. — На банкету у Гилдхалу беседници су изражавали своју веру у савезничку победу и похвал^ли балканске савезнике.

Рптш пошто

Моли се Јован Илић. књиговођа, резервни пешадијски поручник 15. пука III позива да се јави својој ћерки Персиди, код Душана Љ. Николића трг. у Крушевцу, ако је жив а ако није моли се свакн онај ко зна за њега да јави. Мој брат Цвијетин Брежанчић родом из Јеремића (БоснаЈ, налазио се до мобилизације у Београду као практикант Касационог Суда. Од дана мобилизације па до данас није ми се јавио нити сам чула шта о њему. С тога молим свакога који буде знао шта о њему да ме о томе извести преко Г. Видоја Кнежевића механџије у Ужицу, за шта ћу бити веома благодарна.

Последње вести

Око Димида и Ипра Лондон, 1 . новембра Акције нису тако жестоке у Фландрији. Покушаји немачки, да пређу канал Изеров код Димида, као и на другим местима задржати су. Исто су тако одбијени и непријатељеви напади у пределу Ипра. У правцу Кракова Петроград,]{1. новембра У правцу Кракова руске трупе прешле су Шренијаву. Заузеће Таркова Петроград, 1. новембра Заузели смо Тарнов у Галицији. * Тарнов је другокласна тврђава, која брани пут за Краково. Тарнов је важна стратегиска тачка: лежи на главној железничкој прузи Лавов—Краков, а сем тога везан је железничком пругом кроз Карпате са Угарском. Налазећи се у близини Вислине притоке Дунајца и речице Биале, ова тврђава у исто време брани прелаз преко Динајца. Заузеће Тарнова има поред стратегиског значаја огроман морални значај. После прве велике галицијске битке Руси и ако су били победиоци, нису могли да дођу до Тарнова. Међутим сада већ на неколико дана после пораза на Сану, Аустријанци су принуђени, да напуштају Тарнов који се налази свега на 80 километара од Кракова. Ово показује јасније од свега, да аустриска војска нема ни трунке моћи, да спречи руску главнину, која ће се сјурити на Краково. Руси потискују Немце Пешроград, 1. новембра Запленили смо 5 немачких хаубица код Солдау. 31. октобра нагнали смо Немце да се повуку од Рипена и ивмеђу Висле и Варте биле су борбе ивмеђу предњих трупа. Пред одлунну битку Парив, 1. новембра У једној деаеши из Амсшердама , око хиљаду аусшриских аршиљераца са осам шоаова од дванаест сантимешра арошло је кроз Лијеж, у аушу за Краково. „Дели Мел“ дознаје , да је 40 возова са каваљеријом и артиљеријом шакође арошло кроз Лијеж , у пушу за руску границу. Страховит неманки пораз Париз, 1. новембра „Матен" дознаје, да су Немци претрпели велики пораз с оне стране Калича, где су оставили своје мртве и 12 топова великог калибра.